AEROmagazin sadrzaj ovog broja clanak
 
vitezovi
ova strana
1
Uvod, pripreme za rat. Jutro 6. aprila.
strana 2
2
Odbrana Beograda, rezultati dejstava, epilog.
strana 3
3
Spisak pripadnika Šestog lovačkog puka.
 
VITEZOVI BEOGRADSKOG NEBA
Šesti lovački puk u odbrani Beograda aprila 1941. godine

Fašistička Nemačka je bez objave rata 6. aprila 1941. godine napala Kraljevinu Jugoslaviju. Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica. Glavni cilj napada nemačkog vazduhoplovstva je bio: razaranje Beograda, demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih potencijala. Odluku, da se Beograd razori, doneo je lično Hitler 27. marta, razjaren vestima o demonstracijama u Beogradu protiv potpisivanja "Trojnog pakta". Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju, posle rata, o tome rekao: "Vazdušni napad na Beograd 1941. godine je prvenstveno imao političko- teroristički karakter i nije imao ničeg zajedničkog sa ratom. To bombardovanje iz vazduha je bilo stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete."

 
  Piše:
mr Zlatomir Grujić, pilot
 
 P 
redviđajući rat jugoslovenska Vrhovna komanda i Vlada su Beograd proglasile "otvorenim gradom". No, to nije sprečilo nemačko "Luftvafe" da napadne naš prestoni grad i da ga razori. Jugoslovensku prestonicu je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. U toj neravnopravnoj borbi vazdušnog Golijata i Davida, uprkos srčanosti i junaštvu naših nebeskih vitezova, pobedila je fašistička sila. Hrabri piloti Šestog lovačkog puka su ušli u istoriju, jer su kao orlovi branili svoj glavni grad od najezde crnih jata hitlerovih "flug-cojg"-formacija. Oni su istinski vitezovi beogradskog neba, sećanje na njih živi, a tradicija se prenosi pokoljenjima, pa i na generaciju sadašnjih pilota-lovaca.

Pred rat

Šesti lovački vazduhoplovni puk je bio elitna vazduhoplovna jedinica u sastavu Prve vazduhoplovne lovačke brigade - najjače jedinice protivvazdušne odbrane. Puk je imao dobro obučeno ljudstvo i najmodernije avione. Mirnodopska lokacija puka je bila na aerodromu "Zemun", gde se nalazila i Šesta vazduhoplovna baza. Ratna letelišta su se, s obzirom na zadatak puka, nalazila u neposrednoj blizini Beograda. Zona puka je obuhvatala severoistočni deo državne teritorije, gde su se nalazili značajni objekti - veliki gradovi, industrijski centri, komunikacijski čvorovi i mostovi na Savi, Tisi i Dunavu.

Po mirnodopskoj formaciji Šesti lovački puk je imao dve grupe - 31. i 32. vazduhoplovnu lovačku grupu. Svaka grupa je imala tri eskadrile i aerodromsku četu. U eskadrilama je bilo 100 ljudi, a u četama po 375 ljudi, tako da je puk imao 1.350 ljudi. Puk je bio naoružan lovcima "Meseršmit Me-109E". Aerodromske čete su bile vazduhoplovne baze u malom - opšti vod; intendantski vod; automobilski vod; aeroplanska radionica, protivavionski vod, sanitetska i meteorološka sekcija. One su bile motorizovane, a imale su i veoma dobre pokretne radio-stanice "Biga".

Komanda puka se, obično, a u skladu sa taktičkom situacijom, priključivala jednoj od vazduhoplovnih grupa. Komandant 31. vazduhoplovne grupe je bio je major, pilot--lovac Ilija Milovanović. U njenom sastavu su bile: 101. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Kosta Lekić; 102. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Miloš Žunić; 141. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Franc Berginec i 15. aerodromska četa - komandir, kapetan I klase Jovan Miljković. Komandant 32. grupe je bio major Danilo Đorđević. U njenom sastavu su bile: 103. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Ilija Vlajić; 104. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Borivoje Marković; 142. lovačka eskadrila-komandir, kapetan I klase Milutin Grozdanović i 16. aerodromska četa- komandir, kapetan I klase Josip Helebrant.

Puk je od početka Drugog svetskog rata 1939. godine konstantno bio pod merama povišene borbene gotovosti. Pripremajući se za rat izvodio je obuke, vežbe, prelete i prebaziranja na ratna letelišta. Deo snaga je uvek bio u borbenom dežurstvu. Posle napada fašističke Italije na Grčku 28. oktobra 1940. godine i nakon bombardovanja Bitolja 5. novembra, 102. lovačka eskadrila je 7. novembra hitno upućena na aerodrom "Mostar", gde je bila u borbenom dežurstvu. Eskadrila je izvršila patroliranja duž jadranske obale u cilju zaštite vazdušnog prostora i važnih objekata. Zabeleženo je nekoliko "bliskih susreta" s italijanskim avionima, ali borbi nije bilo. No, stečena su neka nova iskustva. Ova eskadrila se vratila u Beograd 5. aprila 1941. godine u 15 časova.

Ratni sastav puka

Ratni zadatak Prve vazduhoplovne brigade je bio: onemogućiti dejstvo neprijateljske avijacije iznad teritorije Vojvodine, severne Srbije, istočne Bosne i istočne Slavonije; a težišno - zaštititi Beograd i važne industrijske centre: Kragujevac, Čačak, Kraljevo i Kruševac u zoni južno do linije: Vrška Čuka - Ozren - Jastrebac - Kopaonik- - Sjenica - Pljevlja - Foča; zapadno: Donji Miholjac - Bosanski Šamac - Tuzla - Rogatica - Foča. Ratni zadatak Šestog lovačkog puka je bio: štititi važne komunikacijske čvorove i veća naseljena mesta; mostove na rekama Savi i Dunavu. Težište je odbrana Beograda, kao najvažnijeg političkog, vojnog, saobraćajnog i ekonomskog centra. Zona puka prema šemi broj 1.

Neposredno pred početak rata mirnodopski sastav puka je izmenjen. U Drugi lovački puk je 1. aprila 1941. godine prekomandovana 31. vazduhoplovna grupa sa 101. i 141. lovačkom eskadrilom i 15. aerodromskom četom. Ostala je samo 102. lovačka eskadrila, koja je tada bila u Mostaru. Po povratku na aerodrom "Zemun" 102. lovačka eskadrila je uključena u sastav 51. vazduhoplovne grupe koja je ušla u sastav puka. Ovakvom preraspodelom snaga je oslabljen Šesti puk i odbrana Beograda, jer 51. grupa nije bila popunjena ni ljudstvom ni avionima, a imala je samo 6 aviona "IK-3" i dva neupotrebiva razarača "Potez-63". Imajući u vidu tu promenu, letački sastav Šestog puka je prikazan u tabeli.

U naoružanju 32 vazduhoplovne lovačke grupe je bilo 27 aviona-lovaca "Me-109E". Baziranje - ratno letelište Veliki Radinci i Krušedol. U naoružanju 51. vazduhoplovne lovačke grupe je bilo: 10 aviona "Me-109E", 6 domaćih lovaca "IK-3" i 2 neupotrebiva aviona "Potez-63". Baziranje - aerodrom "Zemun". Noć uoči napada

Napetost u zemlji i ratna opasnost su rasle iz dana u dan. Takva atmosfera se neminovno odražavala i na stanje u Šestom lovačkom puku. No, već prekaljeni zbog stalnih dežurstava, čestih vežbi i napornog života na ratnim letelištima, njegovi pripadnici su to lakše podnosili. Povratak 102. eskadrile iz Mostara je propraćen radošću, ali i strepnjom - opasnost je dostigla vrhunac, rat je bio na pomolu. Ljudstvo ove eskadrile je dobio nekoliko sati odsustva da obiđe porodice, da obavi neophodne lične poslove, te da se uveče vrati u jedinicu. Na aerodromu "Krušedol" se nalazila 32. vazduhoplovna grupa sa komandom puka, a na aerodromu "Zemun" 51. vazduhoplovna grupa sa komandom Prve lovačke brigade.

Uveče 5. aprila 1941. godine oko 21 čas komanda puka je dobila naređenje za najveći stepen pripravnosti, jer su postojali pouzdani podaci, da će Nemci napasti Jugoslaviju 6. aprila ujutro. Komandant puka, potpukovnik Kostić je s tim upoznao sastav i izdao potrebna naređenja. Pripravnost je naređena u 3 časa 6. aprila. Ljudi su sa zebnjom krenuli na noćni odmor.

San je te aprilske noći teško i sporo dolazio na oči pilota, mehaničara i vojnika Šestog puka. Znali su - sutra je "Dan D". No, ni neprijatelj nije spavao. Upravo kada je prvi san pao na oči umornih ljudi, neko je počeo da lupa na prozore njihovih soba. Senke noći su skrivale tajanstvenog čoveka, diverzanta koji je hteo da probudi što više pilota, da im poremeti tih planiranih šest časova spavanja i odmora, neophodnih pilotu-lovcu pred poletanje.

Sudbonosna je bila ta noć između subote i nedelje 5/6. april 1941. godine na aerodomu "Zemun". Oko 3 časa neko je dao lažnu uzbunu, koja je trajala oko pola sata. Ljudi su se uznemirili. Piloti su nastavili da dremaju "mačijim snom" u punoj ratnoj spremi, pokraj svojih aviona. Bili su spremni, da na prvi trzaj i znak uskoče u kabine i polete na zadatak.

Jutro 6. aprila

Čim se razdanilo 6. aprila piloti su ustali. Radio-Beograd je emitovao muziku. Sve je bilo nekako čudno "normalno". U 04.30 časova, čim se razdanilo, sa zemunskog aerodroma je poleteo prvi par - patrola: kapetan I klase Milan Žunjić - narednik Vukadin Jelić. Nakon sletanja izvestili su, da nisu primetili ništa neobično. Posle njih, u 05.30 časova, poleteo je drugi par: vođa, kapetan Mihailo Nikolić-Kajle - potporučnik Miodrag Bošković, pratilac. Oni su patrolirali duž jugoslovensko-rumunske granice u zoni: Vršac - Bela Crkva. Sleteli su u 06.25 časova i izvestili, da nema nikakvih promena.

"U to vreme," kako piše potpukovnik Kostić u knjizi "Plamen nad Beogradom", "32. vazduhoplovna grupa na aerodromu "Krušedol" je bila u avionima očekujući signal za poletanje. Istovremeno, 51. vazduhoplovna grupa je preko Beogradskog aerodromskog centra obaveštena, da je napadnut Treći bombarderski puk na aerodromu "Petrovac" kod Skoplja, a posle toga je stiglo naređenje komandanta Prve vazduhoplovne lovačke brigade za dejstvo. U 06.45 časova komandant Vazdušne odbrane Beograda je dao znak "Vazdušna uzbuna". U stvari, napadi nemačke avijacije su počeli u ranu zoru, a u 6 časova sve nemačke radio-stanice su emitovale Hitlerov govor. Formacije "Luftvafe" su kao crni oblak grabile prema Beogradu. Dok se za početak rata saznalo, izginuli su mnogi znani i neznani heroji duž granice i na jugoslovenskim aerodromima.

Na redu je bio i Beograd. Kada je dat znak "Vazdušna opasnost", poletele su sve eskadrile Šestog puka, poleteli su hrabri piloti u pakao koji se otvarao tog krvavog aprilskog jutra nad Beogradom, poleteli su u borbu na život i smrt sa fašističkim "flug-cojg" - formacijama, poleteli su u istoriju."


  vrh strane strana  (1)  (2)  (3)
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- rafale --- vitezovi
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS