AEROmagazin sadrzaj ovog broja clanak
 
raptor
ova strana
1
Taktičko-tehnički zahtevi, aerodinamičke i "stelt" karakteristike.
strana 2
2
Avionika, napadno-navigacijski sistem i pogonska grupa.
strana 3
3
Taktika upotrebe i naoružanje.
strana 4
4
Tabela glavnih karakteristika aviona.
 
f-22 raptor F-22
RAPTOR

Američki lovac
za naredni vek

F-22 Raptor (Grabljivica), je najsavremeniji američki borbeni avion, koji se nalazi u fazi letnih ispitivanja i čija se operatavna upotreba predviđa za prvu dekadu narednog stoleća.
  Pišu:
mr. Dušan Maoduš, dipl.meh.
Goran Memon, dipl.ing.
  Ideja za realizaciju projekta aviana F-22 (prvobitno označenog kao ATF - Advanced Tactical Fighter) je nastala još daleke 1981. godine, kada je geopolitička situacija u svetu imala sasvim drugačiji izgled. Bilo je to vreme velike zategnutosti među supersilama, veoma izražene trke u naoružanju i vreme kada su sve usavršeniji sistemi PVO, kao i novi projekti sovjetskih lovaca MiG-29 i Su-27 i njihovih modernizovanih verzija ozbiljno pretili da ugroze superiornost američkih i zapadnoevropskih lovačkih aviona. Ratna vazduhoplovstva zapadnoevropskih zemalja su u tom periodu, osim francuskih aviona Mirage, posedovala uglavnom avione američkog porekla: F-104, F-4 i F-5, koji nisu bili u stanju da se efikasno suprotstave novim sovjetskim avionima-lovcima. Takav razvoj događaja je prinudio evropske avioproizvođače da brzo reaguju i da pristupe izgradnji lovaca nove, četvrte generacije: Rafale i EF 2000, čiji su tehnološki demonstratori prikazani več na izložbi u Farnborou 1986. godine. Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) je u odnosu na Evropljane bilo u povoljnijoj situaciji, jer je u to vreme tek uvelo u naoružanje savremene lovačke avione F-15, tako da nije imalo potrebu da odmah "odgovori" na izazov Sovjeta. No, američki vojni analitičari su bili svesni činjenice, da se u bliskoj budućnosti takav korak mora preduzeti. U skladu sa takvim razmatranjima trebalo je definisati zahteve za izgradnju borbenog aviona koji će odgovoriti izazovima i pretnjama sa kraja devedesetih godina i početka novog veka. Taj posao nije bio nimalo lagan za analitičare i projektante, jer je bilo neophodno sagledati borbenu situaciju petnaest do dvadeset godina unapred.

Na bazi analitičko-stručnih razmatranja američko vazduhoplovstvo je pristupilo izradi taktičko-tehničkih zahteva za izradu novog taktičkog lovca ATF, koji bi trebalo da početkom narednog veka u naoružanju zameni postoječe lovce F-I5. Utvrđeno je, da avion ATF mora posedovati: vrlo visok nivo "stelt" karakteristika (smanjeni radarski, vizuelni, toplotni i akustički odraz), zatim sposobnost "superkrstarenja" (let nadzvučnom brzinom bez uključenja dodatnog sagorevanja), dobre manevarske sposobnosti (u subsoničnom i supersoničnom režimu), veliki dolet i nosivost ubojnih sredstava makar na nivou lovca F-15.

U konkurenciji za realizaciju programa ATF su bila uključena dva tima: "Lokid/Boing/Dženeral Dajnamiks" (čiji je projekat dobio naziv F-22) i tim koji su sačinjavali predstavnici firmi "Nortrop" i "Mekdonel Daglas" (projekat F-23). Oba tima su u toku 1985. godine dobila finansijska sredstva za izgradnju po dva tehnološka demonstraciona aviona: YF-22 i YF-23. Paralelna letna ispitivanja su obavljena krajem 1990. godine, a početkom 1991. je doneta odluka, da se kao pobednički tim odabere projekat F-22 konzorcijuma "Lokid/Boing/Dženeral Dajnamiks".

Aerodinamičke i "stelt" karakteristike

Aerodinamički koncept aviona F-22 je klasičan i zasniva se na uobičajenoj kombinaciji krila i repnih površina. Zahtevane visoke manevarske sposobnosti aviona su postignute zahvaljujući uspešnoj integraciji efikasne aerodinamičke konfiguracije i snažne pogonske grupe.

Aerodinamičku konfiguraciju aviona F-22 sačinjava trapezno krilo (oblika "dijamant") velike strele napadne ivice i sa malim specifičnim opterečenjem krila (G/S). Krilo je projektovano za let na nadzvučnim brzinama, a u kombinaciji sa pogonskom grupom se dobijaju izvanredne vrednosti odnosa potisak/masa (T/m). Visok odnos potiska i mase aviona F-22 u nadzvučnom režimu leta je znatno bolji u odnosu na većinu savremenih borbenih aviona (25-30% veći u odnosu na evropski lovac EF 2000) i omogučuje avionu postizanje brzine M=1,5 bez upotrebe dopunskog sagorevanja. Zahvaljujući takvim mogućnostima avion ima sposobnost postizanja velikog doleta uz manju potrošnju goriva. Avion F-22 je prvi supersonični borbeni avion sa "superkrstarećim" karakteristikama.

Visokoj agilnosti aviona doprinose efikasne upravljačke površine i mogučnost vektorisanja sile potiska. Klasičan pokretni horizontalni rep i vertikalne repne površine u konfiguraciji lastin rep ("V") obezbeduju potrebne upravljačke sile i proširuju granice visoke manevribilnosti. Upravljivi dvodimenzionalni mlaznici formiraju vektor sile potiska, koji dopunjava funkciju horizontalnog repa (na visokim napadnim uglovima vektor potiska se koristi za stabilizaciju u propinjanju, dok se repne površine diferencijalno otklanjaju zbog stabilizacije u valjanju). Vektorisanje sile potiska se osim u manevru koristi i za skraćivanje potrebne staze za sletanje i poletanje.

Nosni deo trupa aviona F-22 je konusnog oblika, a od zone uvodnika vazduha prelazi (po preseku) u izduženu elipsu. Prilično pljosnata forma trupa se objašnjava potrebom za ostvarivanjem dopunskog uzgona. Gornjaka uvodnika vazduha je postavljena pod uglom i takode ima funckiju dopunske uzgonske površine za upravljanje u propinjanju. Ivica uvodnika nije pokretna, tako da lovac F-22 dostiže maksimalnu brzinu reda M=2. Trup aviona se završava posebno profilisanim dvodimenzionalnim mlaznicima, pravougaonog poprečnog preseka.

Ovakva aerodinamička konfiguracija aviona F-22 je realizovana i iz zahteva za visokim "stelt" karakteristikama, koje su inače u suprotnosti sa zahtevima za visokom manevribilnošću aviona. Zbog toga su projektanti aviona F-22 imali veoma težak zadatak, da postignu neophodnu "ravnotežu" izmedu međusobno oprečnih zahteva. Dobre "stelt" karakteristike su postignute izborom pogodnih spoljašnjih uglova uzgonskih površina (napadne i izlazne ivice krila i repnih površina, blagim prelascima krilo-trup i trup-repne površine, zatim posebno profilisanim kanalom uvodnika vazduha, optimiziranim oblikom kabine i dr.). Ova i druga konstrukciona rešenja su učinila, da avion F-22 ima znatno manji radarski odraz u poređenju sa drugim avionima iste namene. Smeštaj naoružanja i goriva u unutrašnjosti aviona F-22, ne samo što smanjuje supersonični otpor i poboljšava karakteristike u krstarenju, već takođe doprinosi smanjenju radarske refleksne površine (RRP). Veliki doprinos "stelt" karakteristikama pruža sposobnost aviona da leti nadzučnim brzinama bez upotrebe dopunskog sagorevanja. Dopunsko sagorevanje predstavlja največi toplotni izvor na svim avionima, pa tako i na avionu F-22. Usne uvodnika su profilisane pod uglom i oblikovane tako, da potpuno zaklanjaju radarsku liniju do čela kompresora, koji je, inače, velika radarska refleksna površina. U cilju smanjenja uočljivosti aviona F-22 primenjena je i posebna tehnologija bojenja sa novim apsorpcionim bojama.

Nakon završenih ispitivanja demonstracionih aviona u letu, na spoljašnjoj geometriji aviona F-22 su izvršene određene izmene. U cilju poboljšanja manevarskih sposobnosti aviona F-22 i smanjenja indukovanog otpora razmah krila je povećan za 45 cm, a smanjena je strela napadne ivice i debljina krila u korenom delu. Uvodnici vazduha su skraćeni i pomereni unazad. Površina vertikalnog repa je smanjena za 1.84 m2 i avion je postao nešto niži.

ZAŠTO SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA TREBA AVION F-22
Uvodenjem u naoružanje tri nova aviona-lovca osamdesetih godina, Sovjeti su napravili neviđen presedan nadmoći u taktičkoj avijaciji. Takođe, početkom 21. veka sadašnji lovci MiG-29, MiG-31 i Su-27 će biti pojačani sa dva nova moćna lovca. Ti novi lovci će se teško otkrivati, imaće usavršenu avioniku i izuzetan napredak u manevribilnosti. Slično svojim prethodnicima, ti lovci će se moći boriti veoma efikasno noču i u lošim vremenskim uslovima. Sa naprednim senzorima, oni će posedovati dominantnu ofazivnu nadmoć nad sadašnjim lovcima. Zbog toga Amerika treba novi Iovački avion - da bi ponovno stekla i zadržala svoju kvalitativnu prednost.
Albert L. Pruden Jr.
direktor programa ATF u kompaniji "Lockheed Aeronautical System" (1990.)


  vrh strane strana  (1)  (2)  (3)  (4)
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- raptor --- senzacija
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS