AEROmagazin sadrzaj ovog broja clanak
 
KOSTA MILETIĆ
Prvi srpski aeronaut

Prvi školovani vazduhoplovac, prvi pilot balona 1902. godine i prvi "aeronaut", kako su ga u to doba nazivali bio je kapetan Kosta Miletić. Ko je on, kakav je njegov životni put, zašto je tek zadnjih godina njegovo ime izvučeno iz zaborava?
 

  Piše:
Zlatomir Grujić
 
 U 
 istoriji jednog naroda i države postoje događaji i ličnosti koji su po nečemu posebno značajni u nauci, književnosti, sportu, medicini i mnogim drugim oblastima društvenog života i stvaranja. Tako da retko ko ne zna za mnoge slavne ličnosti. A dali znamo koje naš prvi "aeronaut", prvi vazduhoplovac? Mnogi ga se neće setiti, deca u svojim čitankama neće naći njegovo ime, a istorijske istine i pravde, trebalo bi!

Prvi školovani pilot balona, jer tada drugih vazduhoplova nije ni bilo, u Srbiji, odnosno prvi "aeronaut", kako ga naziva jedan vojni pisac s početka ovog veka, bio je inžinjerijski kapetan srpske vojske Kosta Miletić. I pre njega mnogi ljudi su pokušavali da lete na različite načine i na različitim letećim spravama lakšim ili težim od vazduha. Ali je Kosta Miletić bio prvi pravi vazduhoplovac. Njegovo ime izvučeno je iz zaborava pre par godina kada je obeleženo "80 godina srpske avijatike", a u predstavi koju je maestralno režirao u "Sava centru" Jovan Ristić, njegov lik je nezaboravno dočarao glumac Goran Sultanović. Kao i svaka priča i ova priča ima svoj početak i kraj, pa smo dužni da je što verodostojnije ispričamo.

Krajem 19. i početkom 20. veka Srbija je "žurila" da uhvati korak sa razvijenim svetom u vezi uvoćenja vazduhoplovstva. Baloni su pronećeni 1783. godine u Francuskoj, i vrlo brzo su korišćeni u vojne svrhe. Prvi baloni su bili statični (aerostati). Kasnije su usavršeni i sa njima se moglo upravljati. U drugoj polovini 19. veka dolazi epoha vazdušnih brodova - dirižabla i cepelina. U Srbiji se o vazduhoplovstvu tada govorilo uglavnom u štampi i teorijskim raspravama. Tako je u "Uredbi o formaciji celokupne vojske" od 2. avgusta 1893.godine bilo predviđeno da se u svakoj diviziji srpske vojske formira vazduhoplovna četa. No, to je ostalo samo "mrtvo slovo na papiru". Uprkos vizionarskim idejama ljudi koji su radili taj akt, s realizacijom se moralo čekati skoro dvadeset godina.

Na raskršću 19. i 20. veka u srpskoj vojsci, pored mnogih konzervativnih glava, bilo je oficira koji su shvatali značaj tejničko-tehnološkog razvoja za vojsku i predviđali uvođenje vazduhoplovnih jedinica. Jedan od njih bio je pukovnik Miloš Vasić, čovek visoke tehničke kulture i vizionarskih pogleda. On je konstruisao čuvenu ručnu bombu "kragujevku", nišanske sprave za vazduhoplove i artiljerijska oruđa, avionske bombe i druga borbena sredstva. Procenjujući da dolazi era tehnike, kao ministar vojni, uprkos snažnim otporima konzervativnog jezgra, uspeo da izdejstvuje državni kredit za školovanje nekoliko oficira tehničke i drugih struka, a među njima i jednog u vazduhoplovnoj školi u Rusiji.

Na konkurs od 24. decembra 1900. godine za vazduhoplovnu školu javilo se četiri kandidata: inžinjerijski kapetan Ljubomir Nedeljković i poručnik Kosta Miletić i artiljerijski potporučnici Kosta Pantić i Pavle Pavlović. Ispit iz rusokog jezika, hemije, fizike, matematike i geografije, bio je 12. januara 1901.godine. Najbolje rezultate pokazao je Kosta Miletić i on je rešenjem Ministra vojnog određen za vazduhoplovnu školu, gde je otputovao 21. januara iste godine.

Kosta Miletić je rođen 21. septembra 1874. godine u Aranđelovcu. Posle završenih sedam razreda gimnazije stupio je 1892. godine u 25. klasu vojne akademije, koju je završio 2. avgusta 1895. godine, kao peti u rangu. Dve godine je proveo u pešadiji, a zatim raspoređen u inžinjeriju. Odatle je poslat na školovanje za vazduhoplovca. I u drugim armijama prvi letači su regrutovani iz redova oficira i podoficira uglavnom tehnižkih rodova.

Tadašnja ruska Tehnička vazduhoplovna škola bila je u Volkovom Polju između Petrovgrada i Carskog Sela. U toj školi je Kosta Miletić bio od 1. februara 1901. do 30. oktobra 1902. godine. Školovanje je završio sa odličnim uspehom, kao drugi u rangu. Vazduhoplovna škola u Petrovgradu spremala je tehničke vazduhoplovne oficire za izradu-konstrukciju balona i aparata, i pilote za vezane i slobodne balone. Pored toga osposobljavala je stručnjake za dresuru i negovanje golubova pismonoša i organizovanje stanica golubije pošte, koje su tada bile u sastavu vazduhoplovstva. Miletić je proveo šest meseci u stanici golubije pošte ove škole i osposobio se, pored upravljanja balonim i za taj posao.

Tokom školovanja u Rusiji Kosta Miletić je i praktično pokazao svoje znanje i oposobljenost i u upravljanju balonom i u radu sa golubijom poštom. Na velikom manevrima Ruske vojske septembra 1902. godine bio je pridodat Kijevskoj armiji, kojom je komandovao general Kuropatkin. Tada je, leteći sa ruskim oficiom Orlovim, upravljao slobodnim balonom i tom prilikom postigao rekord sa visinom od 1.100 metara i deletom od 180 kilometara. Pri tom je slao poruke golubijom poštom. Manevrima je prisustvovao i ruski car, koji se pohvalno izrazio o uspehu srpskog oficira.

Po završetku vazduhoplovne škole u Petrovgradu, Kosta Miletić se vratio u Srbiju. Tadašnji ministar vojni, general Milovan Pavlović, rasporedio ga je na službu u inžinjerijsko odelenje Ministarstva vojnog. Tu je vredno radio na primeni stečenih znanja i vrlo brzo je sačinio elaborat za formiranje balonskih jedinica i stanica golubije pošte sa svim potrebnim proračunima. No, nadležni starešina je elaborat primio k' znanju i bacio u arhivu, a Miletića premestio za komandira pionirske čete u Nišu. To je bio metod da se sposobnim oficirima ubije volja za progresom. No, Kosta Miletić je bio tvrd orah.

Vojni pisac, pukovnik Borivoj Nešić u januarskom broju lista "Ratnik" iz 1904. godine, pozitivno je ocenio rad kapetana Koste Miletića i njegove planove u vezi uvođenja vazduhoplovstva. S tim u vezi piše: "Naša je želja da za ovu korisnu novinu, koja je u primeni kod sviju veći evropskih država, zainteresujemo i nadležne faktore, da bi se o njoj počelo misliti i pokušala primena i kod nas. Primena aerostata (balona, Z.G.) ne bi bila vezana za velike troškove. Poračuni koji je podneo ovoj komandi naš prvi aeronaut, inžinjerijski kapetan Kosta Miletić, prvo osnovno uvođenje aerostatske komande kod nas ne bi stalo srpsku državu više od osamdeset hiljada dinara..." No, "nadležni" ni ovoga puta nisu "odrešili kesu".

Od 1. janura 1904. do 1. maja 1905. godine Kosta Miletić je bio ordonanas Kralja Petra I Karađorđevića. Tada je imao prilike da se često sreće i razgovara sa tadašnjim Ministrom vojnim generalom Radomirom Putnikom i uspeo je da ga zainteresuje za vojno vazduhoplovstvo. No, nije mu se sviđao posao na dvoru i tražio je da ide u trupu. Premešten je za komandanta bataljona. Razočaran što se njegovim planovima o uvođenju vazduhoplovstva i znanju koje je stekao na školovanju u Rusiji ne pridaje pažnja, zatražio je da se razreši od aktivne vojne službe. To je sprečio tadašnji ministar vojni general Stepa Stepanović, koji ga je takođe dobro poznavao, i rasporedio ga je na rad u teničkom otseku Inžinjerijskog odelenja galvnog generalštaba, kakao bi se bavio vazduhoplovnim projektima. Posle toga uspeo je da 1908. godine osnuje prvu srpsku stanicu golubije pošte u Medoševcu kod Niša. U generalštabu je Kosta Miletić dobro sarađivao sa još jednim velikim vazduhoplovnim entuzijastom Nikolom Derokom.

Kosta Miletić je bio angažovan na pripremama za kupovinu prvih balona za srpsku vojsku 1909. godine i na formiranju balonskog odelenja. Jer je "propisom za celokupnu vojnu spremu inžinjerije" bilo predviđeno da se formira balonska četa sastava tri odelenja, za svaku armiju po jedno. Lično je učestvovao u kopovini balona kod nemačke fabrike August Redinger iz Augzburga. Tada je kupljen jedan vezani zmaj-balon "Draken" i dva sferna balona, od kojih je jedan nazvan "Srbija", a drugi "Bosna i Hercegovina". Prilikom prijema balona 19. aprila 1909.godine kapetan Kosta Miletić je leteo na balonu "Srbija" sa srpskom zastavom. To je bio prvi let jednog srpskog vazduhoplova sa srpskim pilotom i srpskim obeležjima.

No, i pored kupovine balona bilo je još niz drugih poslova da bi vazduhoplovstvo funkcionisalo. Gasna komora naručena je kod firme "Dilman" iz Berlina, poljski čekrk u Petrovgradu u Rusiji, vodonična centrala kod firme "Erliken" u Švajcarskoj. Sav taj vazduhoplovni materijal stigao je u Srbiju 1909. i 1910.godine, ali je ležao neupotrebljen u podrumu Vojne akademije, jer nije bilo para za izgradnju vodonične centrale.

Kada je počeo prvi balkanski rat 1912. godine Srbija je imala balonsko odelenje sa tri balona i dve stanice golubije pošte. Kosta Miletić se dobrovoljno javio da ide na front. Za uspešno komandovanje bataljonom i pokazanu hrabrost u Kumanovskoj bici unapređen je u čin majora. Odmah posle toga, pozvan je u glavni generalštab radi priprema za formiranje srpskog vazduhoplovstva.

U jesen 1912. godine u Srbiji su već bile izvršene pripreme za formiranje vazduhoplovstva. Sa školovanja u francuskoj vratila se grupa od šest pilota, nabavnjeno je 12 aviona, tu su bili i strani instruktori i mehaničari. Određena je lokacija za prvi aerodrom na Trupalskom polju kod Niša. Izvršavani su prvi letovi sropskih aviona nad srpskom teritorijom.

Po odluci ministra vojnog, vojvode Radomira Putnika , najverovatnije od 24. decembra 1912. godine, ustanovnjena je Vazduhoplovna komanda srpske vojske, koja je u sastavu imala: aeroplansko odelenje ( eskadru); balonsko odelenje; vodoničnu centralu; i golubiju poštu. Za njenog komandanta postavnjen je major Kosta Miletić. Odmah posle toga on je predano radio na rešavanju niza pitanja i problema koji su pratili novoformirano vazduhoplovstvo, koje je bilo među jačim u odnosu na susedne države, jedno od prvih 15 u svetu, a četvro po upotrebi u borbenim dejstvima. Organizovao je obuku i trenažu pilota, uređenje aerodroma i drugih objekata infrastrukture, nabavku rezervnih delova i potrišnog materijala, rad na definisanju taktike upotrebe balona i aviona.

Kada je na osnovu sporazuma srpske i crnogorske vlade radi pomoći crnogorskoj vojsci na frontu kod Skadra formiran Primorski kor pod komandom generala Petra Bojovića, za vazduhoplovnu podršku formiran je februara meseca 1913. godine "Primorski aeroplanski odred", prva borbena jedinica srpskog vazduhoplovstva, sastav tri aviona i četiri pilota. Major Kosta Miletić je pošao na čelu tog odreda i bio sa njim svo vreme.

Major Kosta Miletić bio je na čelu srpskog vojnog vazduhoplovstva u balkanskim ratovima i u najtežem periodu prvog svetskog rata. Dao je sve od sebe što je mogao. Posle povlačenja srpske vojske na Krf, izvršena je reorganizacija vazduhoplovstva. Tada je formirana Aeroplanska eskadra, Aeroplanski depo i Aeroplanska radionica. Na čelu Aeroplanske eskadre bio je major Kosta Miletić. Na sopstveni zahtev vratio se 1916. godine u unžinjeriju. Posle rata, 1921. godine je pezionisan u činu pukovnika. Umro je u Beogradu 1953. godine. Njegov grob vazduhoplovci ove generacije pronašli su na Novom groblju 1995.godine, otkrili ga od zaborava i položili cveće. Time je otklonjena jedna velika nepravda prema prvom vazduhoplovcu Srbije, prvom aeronautu kojeg je imala naša zemlja.


  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- mig-21 --- miletić
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS