AEROmagazin sadrzaj ovog broja clanak
 
berkut
ova strana
1
Zahtevi za lovački avion pete generacije. Zašto su Amerikanci odustali?
strana 2
2
Zašto Rusi ne odustaju? Da li će im uspeti ono što Amerikancima nije?
 
  docent dr Slavko Pokorni, dipl.ing.

  Iako su Amerikanci bili najdalje otišli u rezultatima postignutim u istraživanju mogućnosti aviona sa krilom tipa - obrnuta strela, Rusima je pošlo za rukom ono što Amerikancima nije - napravili su prvi avion demonstrator sa krilom tipa - negativna strela, koji, ako bude para, obećava da će postati lovački avion pete generacije.   U štampi se pojavila vest, da je Rusija napravila avion S-37 "Berkut" - višenamenski lovac pete generacije, koji ispunjava zahteve nadzvučnog supermanevribilnog (supermanevarskog) aviona smanjene uočljivosti za radare i za sredstva IC - otkrivanja, o kome za sada ima relativno malo podataka. Poletanje ovog aviona s ponosnim imenom "Berkut" (Carski orao) se smatra istorijskim događajem čak i za rusku avijaciju, pa i novom etapom u istoriji razvoja ruske lovačke avijacije, iza koje, poznatoje, stoje izvanredni rezultati.

Avion sa krilom tipa - obrnuta strela

S-37 je demostraciono-eksperimentalni avion, namenjen za proveru novih tehničkih rešenja u oblasti aerodinamike, sistema za upravljanje letom i dinamike kretanja letelica. Najvažnija specifičnost ovog aviona je, što se u njegovoj konstrukciji koristi krilo tipa obrnuta strela (KOS). Izbor takvog konstrukcionog rešenja je logičan nastavak dugotrajnog rada firme "Suhoj" na iznalaženju tehničkih rešenja povečanja, pre svega, manevarskih mogućnosti aviona. S-37 je principijelno novi avion, koji je svoj prvi let obavio 25. septembra 1997. godine, samo 18 dana posle prvog leta svog američkog suparnika F-22A Raptor (Rusi ovaj naziv prevode kao Lešinar, a izgleda da je to neko mitsko vrlo krvoločno stvorenje) Firme "Lokid Martin" (Lockheed Martin), koji je prvi put poleteo 7. septembra 1997. godine. F-22 je posle toga poleteo još jednom - 14. septembra, a na doradu je vraćen do jula 1998. godine.

Koncepcija aviona sa KOS nije nova - poznata je još sa početka četrdesetih godina. Primeri su opitni mlazni bombarder "Junkers" Ju-287, napravljen u Nemačkoj 1944. godine, koji je prvi let obavio u februaru 1945. godine. Bio je predviđen za maksimalnu brzinu od 815 km/h, ali nije otišao dalje od prototipa. Dva primerka su Rusi uzeli kao trofeje. Zatim su u SAD bili urađeni projekti dva lovca - "Nort Ameriken" RD-1410 1946. godine i "Konver" XB-53 1948. godine. U Nemačkoj su takođe urađeni avion HFB-300 "Ganza" 1963. godine i trenažni avion RFB "Dentrajner". Rusi su takođe odmah nakon Drugog svetskog rata eksperimentisali sa krilom tipa - obrnuta strela, ali bez većeg uspeha. Konstruktor Cibin je započeo razvoj eksperimentalnih jedrilica radi izučavanja aerodinamičkog oblika budućih lovačkih aviona. Jedna od jedrilica, ispitivana 1947. godine, imala je KOS. Visinu je postizala tako, što ju je vukao avion, a zatim je pikirala do postlzanja krozzvučnih brzina koristeći barutni ubrzavač. Jedrilica LL-3 je dostigla brzinu od 1150 km/h (0,95 Maha).

Istraživanja letelica sa KOS su ipak prekinuta zbog toga, što, po mišljenju američkih stručnjaka, na tadašnjem stadijumu dostignuća nauke i tehnike nije mogao biti rešen problem aerodinamičke divergencije, karakterističan za avione sa KOS. Aerodinamička divergencija znači gubitak statičke stabilnosti pri dostizanju određenih brzina i napadnih uglova. Opasnost aerodinamičke divergencije je u mogućnosti pojave nedozvoljenih mehaničkih deformacija krila pri velikim brzinama, koje mogu dovesti do njihovog razaranja. Konstrukcijski materijali i tehnologije u tadašnje vreme nisu omogućavali izradu krila tipa - obrnuta strela, koje ima potrebnu čvrstoću da bi izdržalo takva opterečenja.

Ruski zahtevi za lovački avion pete generacije

I Rusi i Amerikanci se ponovno, sredinom sedamdesetih godina vraćaju krilu tipa - obrnuta strela, kada i jedni i drugi počinju istraživanje tipa budućeg lovačkog aviona pete generacije. Bilo je to još u vreme kada su avioni četvrte generacije, kao što su Su-27 i MiG-29, činili svoje prve korake. Od novih aviona se traži, da imaju znatno veći borbeni potencijal od svojih prethodnika. Angažovani su vodeći istraživački centri i postepeno je došlo do formulisanja glavnih zahteva za koncepciju novog lovca, koji prema Rusima treba da bude višenamenski tj. da ima visoku efikasnost pri dejstvu po ciljevima u vazduhu, na zemlji, na vodi i pod vodom, da ima informacioni sistem, da može da koristi krstareće režime leta na nadzvučnim brzinama leta.

Budući lovac takođe treba da ima znatno smanjenu vidljivost u radarskom i infracrvenom opsegu, a senzori na avionu treba da imaju mogućnost da rade u pasivnom režimu dobijanja informacija i u režimima povečane tajnosti. Razmatrana je i mogućnost integracije svih informacionih sredstava koje avion koristi, kao i izgradnja avionskog ekspertskog sistema.

Jedan od značajnijih zahteva ruskog lovca pete generacije je supermanevribilnost, a to znači da ima sposobnost da održi stabilnost i upravljivost i na napadnim uglovima od 90° i večim.

Od čega su odustali Amerikanci?

Najbolji rezultati u istraživanju mogućnosti aviona sa KOS su postignuti u SAD u toku razvoja i ispitivanja u letu eksperimentalnog aviona X-29A firme "Grumman", s uglom strele od 35°. Pored primene najsavremenijih konstrukcijskih materijala, u ovu letelicu je ugrađivano dosta delova sa tada serijski proizvođenih aviona F-5A i F-16. U toku ispitivanja izvođenih od 1984. (prvi let je obavljen 14. decembra 1984. godine) do 1989. godine, sa dva aviona je izvršeno nekoliko stotina poletanja (po nekim podacima je do 1991. godine obavljeno 616 letova), postignuta je brzina od 1,6 M, visina iznad 15 000 metara i opterečenje od 6,4g. No, na kraju Amerikanci ipak nisu uspeli da se izbore s aerodinamičkom divergencijom i pred svoje buduče lovce pete generacije dalje nisu postavljali zahtev za supermanevribilnošću.

Interesantno je, da je zahtev za supermanevribilnost prvobitno bio postavljen i za američki lovački avion pete generacije, rađen po programu ATF (Advanced Tactical Fighter), koji se odvijao paralelno sa radom na projektima u Rusiji. Međutim, Amerikanci su u pokušaju da razreše probleme, kako da istovremeno obezbede malu uočljivost, nadzvučnu brzinu krstarenja i supermanevribilnost aviona, odustali od supermanevribilnosti. Tako se procenjuje, da su manevarske karakteristike američkog lovca ATF/F-22 samo približne onima koje su već postignute sa modernizovanim ruskim avionom Su-27. Odustajanju od supermanevribilnosti je doprinelo i brzo usavršavanje vazduhoplovnog naoružanja, bolje rečeno pojava visokomanevarskih sverakursnih raketa, prikaza ciljeva na viziru kacige i novih glava za samonavođenje, pa ne mora obavezno da se ulazi u zadnju polusferu protivnika. Amerikanci su pošli od pretpostavke, da će se borba u vazduhu voditi i na srednjim daljinama, sa prelaskom u manevarsku fazu samo u krajnjem slučaju. Zahteva za supermanevribilnost nema ni u taktičko-tehničkim zahtevima za budući višenamenski američki avion JSF (Joint Strike Fighter).

Jedina letelica sa KOS, koja je kod Amerikanaca ušla u serijsku proizvodnju, jeste strategijska krilata raketa Hjuz (Hughes) AGM 129 ACM - namenjena za naoružavanje bombardera B-52. Međutim, kod te rakete je KOS prvenstveno primenjen zbog povećanja "steltnosti" za radare (smanjenja radarske refleksne površine u prednjoj polusferi).


  vrh strane strana  (1)  (2)
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- berkut --- linija
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS