Sadržaj

Legenda:    je link prema izvodu;    je link prema članku.

REAGOVANJA SUPERMANEVRIBILNI AVION S-37 BERKUT  SVEMOGUĆE LETELICE BEZ PILOTA JUŽNOKOREJSKI POHOD NA NEBO DILEME I PERSPEKTIVE ODRŽAVANJA BORBENIH AVIONA TRŽIŠNA UTAKMICA KAKO DOĆI DO ULTRALAKE LETELICE PADOBRANCIMA NE CVETAJU RUŽE ALEKSEJ MARESJEV - PILOT LOVAC SA PROTEZAMA PRVA NOĆNA LINIJA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA U SVETU  MAHOV BROJ PRORAČUN I PROJEKTOVANJE RADIO-VOĐENIH MODELA ISPITIVANJE U LETU POMOĆU MODELA STEREOLITOGRAFIJA - TEHNOLOGIJA PO NAŠEM UKUSU FELJTON: AVION MIMA-2 (1) NOVOSTI - ZANIMLJIVOSTI GLUVARENJE PO VEBU

Izvodi

		SUPERMANEVRIBILNI AVION S-37 BERKUT		Piše: docent dr Slavko Pokorni, dipl.ing.
		Iako su Amerikanci bili najdalje otišli u rezultatima postignutim u istraživanju mogućnosti aviona sa krilom tipa - obrnuta strela, Rusima je pošlo za rukom ono što Amerikancima nije - napravili su prvi avion demonstrator sa krilom tipa - negativna strela, koji, ako bude para, obećava da će postati lovački avion pete generacije.

		SVEMOGUĆE LETELICE BEZ PILOTA		Piše: mr Zoran Vasić, dipl.ing.
		Već sama pomisao na bespilotne letelice kod većine ljudi budi asocijaciju na amaterske radio-upravljane modele letelica. Za mnoge one to i jesu, samo malo uvećane. Ali, da li su bespilotne letelice tako jednostavne? Sa jednog aspekta, za manje, jeftinije i sporije bespilotne letelice se to može reći, jer je kod ovakvih letelica njihov najkompleksniji i najskuplji deo na zemlji, u rukama "pilota" - operatera leta. Za velike i skupe savremene bespilotne letelice se to ne može reći, jer se njihova kompleksnost može upoređivati i sa najmodernijim avionima.

		JUŽNOKOREJSKI POHOD NA NEBO		Piše: mr Mato Siladić, dipl.ing.
		Na samom kraju 20. veka veliki broj ratnih vazduhoplovstava je suočen sa istekom veka upotrebe svojih lakih borbenih aviona, kao što su MiG-21, A-4 i F-5. Naviknuti na njihovu jednostavnu upotrebu, pouzdanost, laku manipulaciju na stajankama i u hangarima, korisnici upiru oči u nove naslednike. Nažalost, izbor sličnih takmaca je skroman, možda sveden na samo dva - JAS-39 i F-16... Pišući ove redove, autor ne može a da ne oseti žal za jugo-supersonikom NA. Duh takvih aviona nastavlja da živi. Takvu potvrdu daje i konstruktorski biro "Suhoj", najavljujući nastavak rada na svom lakom borbenom avionu s oznakom S-54. Izgleda da u lake borbene avione veruju i Amerikanci, Nemci, Indijci i Južnokorejanci. Sledi kratak osvrt o mogućnostima i o planovima za razvoj novih lakih supersoničnih borbenih aviona i trejnera u Južnoj Koreji - zemlji koja, za razliku od nas nema, nema vazduhoplovnu tradiciju, ali planira da se 2000. godine nađe među 10 vazduhoplovnih velesila.

		DILEME I PERSPEKTIVE ODRŽAVANJA BORBENIH AVIONA		Pišu: dr Milenko Živaljević, dipl.ing. mr Mato Siladić, dipl.ing.
		Savremeni avioni su izrađeni od velikog broja materijala s različitim fizičko-hemijskim karakteristikama, a u toku eksploatacije trpe različite karaktere i intenzitete opterećenja. Zbog toga je u praksi veoma teško organizovati jedinstven optimalni koncept održavanja, pa se vrše određene kombinacije kroz koje se avion dekomponuje na sisteme značajne za bezbednost leta i na sisteme čije umanjene performanse ili otkazi bitno ne utiču na bezbednost leta. Na osnovu takve podele kreiraju se odgovarajući koncepti održavanja, koji će zadovoljiti postavljene zahteve pouzdanosti i bezbednosti rada vazduhoplova kao celine.

		TRŽIŠNA UTAKMICA		Piše: Goran Memon, dipl.ing.
		"Airbus" i "Boeing", vodeći svetski proizvođači putničkih letelica, u svojim poslovnim predviđanjima se razilaze u gotovo svim elementima, osim u proceni obima poslovanja i veličine tržišta u prvim dekadama dvadeset prvog veka. Obe kompanije su nezavisno analizirale rast globalnog tržišta u sledećih dvadeset godina i došle skoro do istog zaključka. Suština te analize je procena, da će potrebe svetskog tržišta do 2017. godine iznositi 17,000 novih letelica raznih tipova.

		KAKO DOĆI DO ULTRALAKE LETELICE		Piše: prof. Aleksandar Kusovac, dipl.ing.
		Najjednostavnije rešenje sa najkraćim putem realizacije je: kupovinom gotove fabričke letelice, u koju samo sipate gorivo i - poletite (pod uslovom da ste ranije naučili da letite!)... Osim ovog, postoji još jedan način: kupovinom iste letelice u "kit"-u... Postoji još jedan način: da sami konstruišete letelicu "po svome", od materijala koji imate ili koji možete da nabavite.

		PADOBRANCIMA NE CVETAJU RUŽE		Piše: Stojan Jović
		Pre jednu deceniju, jugoslovensko padobranstvo je kotiralo nešto iznad polovine svetske rang-liste. Padobranci naše zemlje su postavljali i obarali rekorde i osvajali mnoge medalje i priznanja. Jugoslavija je organizovala četiri svetska padobranska prvenstva u klasičnim disciplinama, jedno svetsko prvenstvo u para-ski i jedno svetsko prvenstvo u grupnim likovnim skokovima, kao i 37 raznih međunarodnih kup-takmičenja, 14 jadranski kup-takmičenja itd. Danas, na kraju devete decenije ovoga veka, sve je postalo drugačije, naravno u negativnom smislu.

		ALEKSEJ MARESJEV - PILOT LOVAC SA PROTEZAMA		Piše: mr Zlatomir Gujić, pilot
		Maresjev je proteze prihvatio kao sopstvene noge i to je jedan od faktora koji mu je pomogao da do savršenstva savlada pokrete sa njima. U bolnici, gde je lečen i rehabilitovan, jednog dana je zamolio medicinsku sestru - kapetana, da sa njom odigra valcer. I odigrao je valcer. O tome ovako priča: "Ja sam voleo valcer i pre rata i igrao sam ga i posle rata". Tako je dokazao da odlično vlada "pokretima nogu" i da je pobedio invalida u sebi.

		PRVA NOĆNA LINIJA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA U SVETU		Piše:
		Pre 75 godina, poznati voz Orijent-ekspres je, vozeći neprekidno i danju i noću, gotovo sustizao vazdušnu liniju na putu od Pariza do Istanbula. Zbog toga se u leto 1923. godine avio-prevoznik "Franko Rumen" odlučio za potpunu novinu u redovnom putničkom avio-saobraćaju tog doba: da na jednom delu puta uvede noćni let. Izbor je pao na deo rute Beograd - Bukurešt.

		MAHOV BROJ		Piše: prof. dr Zlatko Petrović, dipl.ing.
		Mahov broj nije samo ekscentrični način da se brzina izržava neimenovanim brojem, već je to dugo vremena bio i jedini način da se brzina letelice izmeri u samoj letelici. Po ekscentričnosti jedinice se samo svetlosna godina može porediti sa Mahovim brojem, jer se rastojanje izražava jedinicom za vreme.

		PRORAČUN I PROJEKTOVANJE RADIO-VOĐENIH MODELA AVIONA		Piše: Predrag Milojković, dipl.ing.
		Vazduhoplovno modelarstvo je prilično lep i atraktivan sport, odnosno hobi. Jedna od najatraktivnijih grana ovog sporta je izrada i pilotiranje radio-vođenih modela. Ovi modeli, upravljani pilotom sa zemlje, mogu raditi sve manevre kao i pravi avioni, što ovom hobiju daje posebne draži. Cilj ovog teksta je da omogući modelarima, da na jednostavan i praktičan način proračunaju i izgrade svoju sopstvenu radio-vođenu letelicu.

		ISPITIVANJE U LETU POMOĆU MODELA		Piše: prof. Aleksandar Kusovac, dipl.ing.
		Ideja o ispitivanjima u letu, koja bi se vršila umesto na realnim letelicama, na letećim modelima stvarnih aviona, nije nova. Ideja o ovakvim eksperimentima je stara koliko i istorija vazduhoplovstva, ali ne u slobodnom letu, već u aerotunelima za aerodinamička ispitivanja. I pre Drugog svetskog rata je bilo pokušaja ispitivanja letnih karakteristika aviona pomoću letećih modela, ali su ta ispitivanja bila ograničenog karaktera, jer nije bilo moguće beležiti ostvarene parametre leta.

		STEREOLITOGRAFIJA - TEHNOLOGIJA PO NAŠEM UKUSU		Piše: Suzana Šumonja, dipl.ing.
		Stereolitografija predstavlja postupak izrade objekata iz jednog komada od fotopolimernih materijala upotrebom laserskih zraka. Kvalitet izrađenih objekata u potpunosti odgovara svim, pa i najstrožim vazduhoplovnim standardima. Ova tehnologija je umnogome promenila način razmišljanja i rada konstruktora vazduhoplova, motora, modelara, dizajnera, eksperimentatora, kao i samih tehnologa..

	Redakcija AEROmagazin-a Palmira Toljatija 5/I 11075 Novi Beograd Tel./Fax: +381 (11) 600-720; 670-927	sadržaj --- berkut --- linija
	Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd Design StudioS