Dr Vladimira Aleksića je tehnika naročito privlačila. Gde se upoznao sa idejama vazduhoplovstva još uvek je nepoznato, da li za vreme studija u Gracu ili na nekim od brojnih putovanja po Evropi? Dobro je poznavao istoriju vazduhoplovstva, što se vidi iz sačuvanog koncepta njegovog predavanja o vazduhoplovstvu. Pratio je letove braće Rajt, Blerioa i drugih pionira vazduhoplovstva. Imao je obimnu literaturu iz tehnike i konstrukcija prvih letelica.

Još 1907. i sam je počeo da se bavi konstruisanjem maketa letelica. Savremenici su pričali, da ih je Aleksic bacao sa krova svoga sanatorijuma i da su uspešno letele. Ohrabren ovim, 1908. je počeo da gradi letelicu, na kojoj bi i sam leteo. Letelica je građena u dvorištu sanatorijuma uz pomoć pančevačkog stolara majstora Jordana, a po nacrtima dr Aleksića. Završena je početkom jeseni 1909.

Bio je to biplan originalne konstrukcije, izrađen od lakog drveta, španske trske i platna. Imao je dva krila nejednake dužine (donje krače i gornje duže) i trup dužine 6 m. Na krajevima krila su ugrađeni pokretni delovi povezani sa komandama čeličnim užadima. Umesto točkova je upotrebio skije.

Aleksić je odlučio, da 17. oktobra 1909. na terenu gradskog vašarišta, koje se nalazilo u blizini mesta gde je kasnije sagrađena fabrika »Utva«, izvrši pokušaj starta jedrilicom pomoću gumenog užeta. Za taj svečani trenutak je pozvao najbliže prijatelje, da prisustvuju poletanju i foto-aparatom zabeleže ovaj događaj. Očevici su pričali, da je Aleksic seo za komande u centru donjeg krila, a pomoćnici su zategli gume i na Aleksićev znak pustili jedrilicu, koja je kao iz praćke poletela na visini od nekoliko metara. Preletela je oko desetak metara, a zatim se zaklatila i udarila o tle, verovatno usled neusavršene konstrukcije, neveštine letača ili pak zbog jačeg rafalnog vetra. Pravu istinu je sada teško utvrditi.

Jedrilica je delimično oštečena, a pilot je ostao nepovreden.

Bio je to istorijski trenutak za naše vazduhoplovstvo. Aleksić je bio prvi Srbin, koji je poleteo na jedrilici sopstvene konstrukcije i svojim delom stao na čelo pionira našeg vazduhoplovstva.

Tadašnja štampa je objavila uspeh dr Aleksića, a Pančevci su sa ponosom pričali o svom doktoru i njegovom "krilatom zmaju".

Ponesen prvim, mada ne i potpunim, uspehom Aleksić je popravio svoju jedrilicu i uporno nastojao da kupi motor i napravi avion, što je konstrukcijski bilo moguće. Njegov put u Pariz se završio bez rezultata, pa je odlučio da otputuje u Ameriku.

Pre puta je morao da ode na operaciju slepog creva. Posle operacije su nastale komplikacije, od kojih je ubrzo umro 1911. godine.