AEROmagazin sadrzaj ovog broja clanak
 
bratina
strana 1
1
Generator mlaza
strana 2
2
Bez sluha za ideju
ova strana
3
Nada i razočaranje
  Zračak nade - pa razočaranje

Pismo Franje Bratine je dostavljeno brigadnom đeneralu Vladimiru Lukiću, načelniku Artiljerijsko-tehničkog Odelenja Ministarstva Vojske i Mornarice, na ocenu. U odgovoru je đeneral Lukić izvestio svoga pretpostavljenog, đenerala Ilića, sledećim rečima: "Sa čisto teoretskog gledišta, predmet se osniva na zdravoj tehničkoj osnovi, koju treba dokazati eksperimentalnim istraživanjem, jer bez toga ne može se reći koliko se na tome može postignuti. Ako Komanda vazduhoplovstva Vojske raspolaže sa i malo sredstava", nastavlja dalje đeneral Lukić, "treba pomoći gospodinu Bratini, kako bi dospeo do izrade crteža i uveo zamisao u praksu". Pozitivno mišljenje đenerala Lukića je pokrenulo stvar sa mrtve tačke i Bratina je uskoro dobio poziv da se javi u Štab Vazduhoplovstva Vojske, načelniku Tehničkog odelenja I, vazduhoplovnom inženjeru potpukovniku Dušanu Lučiću.

Nažalost, sva naredna korespodencija između Komisije za pronalazak "Avion sa mlaznicima", koju je obrazovao komandant vazduhoplovstva Vojske, armijski đeneral Dušan Simović, svela se na razgovor gluvih. Za dalje usavršavanje i dovršenje svog projekta mlaznog motora Bratina je od Štaba Vazduhoplovstva tražio sredstva u visini od 500.000 tadašnjih dinara, obećavajući konstrukciju "multiplana" neslućenog kapaciteta pod sloganom: "Mlaz sagorelih gasova - tehnika je sutrašnjice!"

U svom obraćanju Štabu vazduhoplovstva Bratina je uporno tražio što hitniju realizaciju grandiozne zamisli sigurnog, praktičnog i racionalnog letenja, čiji smo pioniri, mi Jugosloveni. Međutim, uskoro se uverio, da njegova revolucionarna tehnika kontrolisanog mlaza za pogon aviona, nažalost, nema pristalica kod vazduhoplovnih inženjera u komisiji Tehničkog odelenja i Štaba vazduhoplovstva u Zemunu. Budućnost će pokazati, pisao je rezignirano Bratina 24. septembra 1940. godine potpukovniku Lučiću, ko od nas ima pravo i koliko se može i sme tražiti od pronalazača jednog novog principa, čije posledice mogu biti nedogledne. . . . Kako je danas sa nama?, pita se Bratina i nastavlja: Može li nas spasti IK-3 ili Orkan ili neki drugi naš avion, kada vidimo da desetine hiljada aviona prve linije malo pomažu. Ako bi samo u principu uspeo takav pronalazak kakav ja nudim, nastavlja on u već citiranom pismu potpukovniku Lučiću, otimale bi se najveće velesile za prijateljstvo Jugoslavije i osigurali bi nam svaku zaštitu. U svom poslednjem obraćanju Štabu vazduhoplovstva Bratina već na kraju snaga dramatično poručuje: "Odbijati, posle toliko dokumentacije tu materijalnu pomoć, znači odbaciti plan za jednu veliku akciju, koja može biti spasonosna u tim sudbonosnim vremenima (...) U Americi, Rusiji, Nemačkoj već dugo postoje naročiti instituti za istraživanje tzv. raketnih motora, koji su donekle slični našem "generatoru mlaza" , iako gasna raketa ima mnogo manje izgleda za praktičnu primenu nego naš "mlaznik". Ipak, oni ne žale te troškove, koji iznose teške milione dolara, rubalja ili maraka, pošto instiktivno osećaju, da će biti tehnika gasnog mlaza - tehnika sutrašnjice!" Naravno, Bratina nije mogao znati, da su u to vreme istraživanja mlazne propulzije, kao najstroža državna tajna, u Nemačkoj i Velikoj Britaniji već daleko odmakla dajući prve konkretne rezultate, sublimirane u prvom letu mlaznog aviona, vesnika nove ere u istoriji vazduhoplovstva.

Njegove upozoravajuće i proročanske reči su ostale bez odjeka u našoj konzervativnoj sredini. Istini za volju mora se priznati, da naš naučni i industrijski kapacitet u to vreme nije bio dorastao takvom revolucionarnom tehnološkom izazovu, za razliku od uslova koje su na polju mlazne propulzije svojim istraživačima mogle pružiti Nemačka ili Velika Britanija.

Iz jednog izveštaja komisije za ispitivanje pronalaska Franje Bratine, upućenog komandantu vazduhoplovstva novembra 1940. godine može se videti, da je konstruktor već izradio model svog mlaznog motora, koji bi se mogao ugraditi u model aviona za ispitivanje u režiji Štaba vazduhoplovstva, ali do toga ipak nije došlo. Konzervativni elementi i ziheraši u vrhovima vazduhoplovstva su, po ko zna koji put, odneli pobedu nad nosiocima novih i revolucionarnih ideja.

Delo našeg genijalnog vizionara, daleko ispred svog vremena, beznadežno je otišlo ad akta, a potom u prašnjave državne arhive, da bi danas ponovno izašlo na svetlost dana, ali samo kao istorija.




  vrh strane strana  (1)  (2)  (3)
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- rooivalk --- bratina
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS