ČASOPISA
sa izvodima svih članaka
|
|
|
SADRŽAJ ČASOPISA sa izvodima svih članaka |
|
|
|
|
 |
osmatračnica |  |
|
|
|
|
|
vesti | |
|
|
|
|
|
ratne mašine | |
|
|
|
|
|
|
JUŽNOAFRIČKI DRAGULJ članak
|
Koncept borbenog helikoptera, začet još polovinom prošlog veka,
upravo doživljava svoju renesansu. Razvoj savremenih sistema
oružja, sistema za navigaciju, sistema za praćenje i akviziciju
ciljeva, savremenih sredstava elektronskog rata, kao i
sveprisutna ekspanzija digitalnih komunikacija su učinili, da
helikopter dobije na značaju i postane respektabilna borbena
platforma. Malo je zemalja u svetu, koje su prihvatile ovaj
tehničko-tehnološki izazov svetskog tržišta, a među njima je i
Južnoafrička Republika sa svojim borbenim helikopterom
Roivak (Rooivalk).
Piše Goran Memon.
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| AIR-SHOW U KEČKEMETU | U mađarskoj vazduhoplovnoj bazi Kečkemet održana je 20. i 21. maja
vazduhoplovna manifestacija pod nazivom "Milenijumski er šou".
Međutim, broj prikazanih letelica, kao i njihov izbor, nije u
potpunosti opravdao očekivanja posetilaca, tako da veoma zvučan
naziv ovogodišnje manifestacije ipak nije adekvatan onom što je
viđeno. Avioni prikazani u statičkom i letačkom programu, izuzimajući
možda Mirage 2000, belgijski F-16C , i rumunski MiG-21-2000, mogli bi
se podvesti pod konstataciju "već viđeno", pa čak i pomalo zastarelo.
Piše Dušan Maoduš.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| AUTOMATIZACIJA AVIONSKE ELEKTROMEHANIKE | Elektromehanički sistemi borbenog aviona obuhvataju sve avionske
sisteme namenjene za kontinualan i pouzdan rad motora, stajnog trapa,
hidraulike, klimatizacije, naoružanja... Na svim prethodnim
generacijama i na velikom broju današnjih borbenih aviona,
logika upravljanja izvršnim mehanizmima ovih sistema je implementirana
u relejnim kutijama.
Dragan Simić
opisuje kako stalno prisutni zahtevi za
povećanjem performansi i preciznosti upravljanja, kao i
poboljšanje kontrole i detekcije grešaka, nameću
potrebu da se i u ove sisteme uvede sve moćnija i preciznija
elektronika.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| MOZAK I NERVNI SISTEM PVO RUSIJE | O ruskim komandno-informacionim sistemima (KIS) se donedavno
vrlo malo znalo. Prvi sistemi za automatizaciju u bivšem
SSSR-u su bili razrađeni za raketne sisteme PVO - zvali su
se Krab i ASURK, a imali su i računare. Krajem šezdesetih
godina je razvijen automatizovani sistem za obradu velikog
broja ciljeva i za upravljanje grupom raketnih sistema PVO,
a krajem sedamdesetih godina je razvijen i uveden u
naoružanje sistem za automatizaciju komandovanja pukovima
lovačke avijacije u PVO i RV. Osamdesetih godina je napravljen
kompleksan program rada za razvoj jedinstvenog sistema za
automatizaciju oružanih snaga, koji je obuhvatao upravljanje
ne samo strategijskim nuklearnim snagama, već i ostalim
sredstvima oružanih snaga.
Piše Slavko Pokorni.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| RAKETA KOJA JE IZDRŽALA PROBU VREMENA | Baš kao što je top nadmašio luk, a tenk mitraljez, tako i
konstruktori protivtenkovskih raketa stalno tragaju za nečim,
čime bi nadmašili neke od prednosti koje poseduje druga
strana i istovremeno čine sve da spreče protivnika da
učini to isto. Kao ilustracija, mogu da posluže neki podaci
iz Drugog svetskog rata: za uništenje jednog tenka je bilo
u proseku potrebno oko 800 avio-bombi, dok se to isto danas
može postići jednom raketom vazduh-zemlja tipa Maverick.
Pišu Slobodan i
Zoran Miljanović.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| OSMATRANJE BOJIŠTA IZ VAZDUHA | Vazduhoplovni radarski sistemi za osmatranje bojišta će u
budućnosti najverovatnije postati jednako važni za izvođenje
operacija združenih snaga, koliko su zemaljski radari u
proteklih 50 godina bili za PVO. Godinama su SAD na pozornicu
zategnutih odnosa slale avione E-3 AWACS. U narednom periodu,
njima će se kao verne senke pridružiti i avioni E-8 JSTARS.
Osmatrački sistemi instalirani na njima omogućili bi pribavljanje
tačnih informacija o situaciji na bojištu u realnom vremenu.
Piše Stevan Sinkovski.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| OFANZIVNI SISTEMI BUDUĆNOSTI | Doktrina savremenih ratnih dejstava podrazumeva upotrebu
velikog broja sofisticiranih sistema iz familije "pametnog"
oružja. Iskustva najnovijih sukoba, uključujući NATO-agresiju
na našu zemlju, pokazuju težnju ka sve masovnijim vazduhoplovnim
udarima, naročito u prvoj fazi dejstva vazduhoplovnih snaga.
Prema važećim doktrinama zapadne vojne alijanse, težište je
usmereno ka osavremenjavanju postojećih sistema projektila i
"pametnih" bombi, dok je sa druge strane izražena tendencija
ka masovnosti upotrebe.
Piše Goran Memon.
|
||||
|
|
|
|
|
|
sam svoj... | |
|
|
|
|
|
|
| MAKETARSKI PRIBOR | Kada sam, pre nekih petnaestak godina, počinjao da se bavim
maketama, ponuda maketa je bila veoma slaba, a literature
skoro da i nije bilo. Svoj alat sam prema potrebama sam sklapao.
A to je još jedna od draži ovog hobija. Pored umeća sastavljanja
maketa, tu je i inventivnost u pronalaženju načina da se to
uradi. Zato ćemo u ovom članku govoriti o alatu i priboru, koji
je neophodan za sklapanje maketa...
Piše Srđan Stanišić.
|
||||
|
|
|
|
|
|
nebo za hrabre | |
|
|
|
|
|
|
| KRILA SREMSKE RAVNICE | U Sremsku Mitrovicu (antički Sirmium), lepu varoš na Savi,
može da se doputuje automobilom, autobusom, vozom, brodom
i avionom. Žitelji Sremske Mitrovice imaju zadovoljstvo da
na plavom nebu iznad svog grada prate let jedrilica,
ultralakih letelica i aviona, za čijim se komandama nalaze
članovi istoimenog aerokluba.
Piše Radmila Tonković.
|
||||
|
|
|
|
|
|
arhiv | |
|
|
|
|
|
|
| MLAZNI MOTOR FRANJE BRATINE članak
|
Kao i uvek, kada tražimo korene ili inspiraciju za epohalna
otkrića koja su ostavila neizbrisiv trag u ostvarenjima
savremene tehničke civilizacije, okrećemo se nenadmašnom
geniju naše epohe - Nikoli Tesli. Svoju prvu turbinu, koja
predstavlja osnovu njegovog budućeg rada na mlaznoj propulziji,
Tesla je patentirao 1909. godine. Nekako u isto vreme, još
jedan inventivan duh sa naših prostora se uspešno ogledao u
teorijskoj i praktičnoj razradi ideje mlazne propulzije i
konstrukcije mlaznog motora - Franjo Bratina, inženjer i
industrijalac iz Ljubljane, od kraja tridesetih godina
žitelj Beograda, gde je radio kao stručni konsultant
Direkcije za spoljnu trgovinu.
Piše Petar Bosnić.
|
 |
|
|
|
 |
|
|
|
|
 |
|||
 RedakcijaAEROmagazin-a Palmira Toljatija 5/I 11075 Novi Beograd Tel./Fax: +381 (11) 600-720; 670-927 |
sadržaj --- rooivalk --- bratina |
 |
|
Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd Design StudioS |
|||