ČASOPISA
sa izvodima svih članaka
|
|
|
SADRŽAJ ČASOPISA sa izvodima svih članaka |
|
|
|
|
 |
osmatračnica |  |
|
|
|
|
|
vesti | |
|
|
|
|
|
ratne mašine | |
|
|
|
|
|
|
| Japanska Šesnaestica | Svaka zemlja, a naročito ekonomski moćna, želi da ima sopstvene borbene avione.
Praksa je to i potvrdila. Zahvaljujući tome danas imamo avione, kakvi su F-15, F-16,
Rafal, Eurofajter, Gripen, Migovi, Suhoji... U carstvo tako moćnih ptica već duže
vreme nastoji da uđe i Japan. Čini se, da je sa najnovijim projektom aviona F-2, koji po
spoljašnjem izgledu neodoljivo podseća na F-16, Japan ovladao tehnologijama koje mu
otvaraju put za osvajanje još jednog segmenta svetskog tržišta. Međutim, ni taj projekat
nije mogao da se realizuje bez budnog oka Amerike.
Dušan Maoduš
piše o tome, kako je tekao projekat aviona F-2 i sa čime su bili suočeni njegovi
projektanti.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Raketni sistem Rapier | Rapier je mobilni raketni sistem, namenjen za protivvazdušnu odbranu od niskoletećih
aviona u uslovima dobre vidljivosti. Proizvođač sistema je firma British Aerospace
iz Velike Britanije, a u programu ućestvuju mnogobrojni evropski kooperanti. Serijska
proizvodnja sistema Rapier je otpočela davne 1963. godine, a nalazi se u naoružanju
Velika Britanije i nekih arapskih zemalja. Piše
Stojan Marković.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Može li Evropa bez Amerike? | Kao primarna lekcija iz agresije na Jugoslaviju izvučen je zaključak, da je proširen
jaz tehnoloških i operativnih mogućnosti između Amerike i ostalih (prvenstveno evropskih)
saveznika, odnosno, da Evropa ne može da dejstvuje bez Amerike ni u jednom većem sukobu.
Takav zaključak nameće misao, da bitku ipak dobija "svijetlo (čitaj pametno) oružje".
Ako se prihvati teza o dubokom jazu izmđu Evrope i Amerike, onda se nameće i pitanje –
kako i kada ga je moguće prevazići? Pitanje ima svoj smisao sa više aspekata, jer
relativizira smisao vojnog savezništva i dosadašnje tehničko-tehnološke kooperacije
između Evrope i Amerike. Da bi prikupio što više argumenata "za" i "protiv" tvrdnje
o navedenom jazu,
Mato Siladiž.
razmatra glavne evropske vojne vazduhoplovne programe.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Savremene tehnologije - magija borbenih aviona | Iskustva iz vođenih ratova, simulacije borbi u vazduhu i sve napravljene studije vode
ka dosta jednostavnom zaključku: da po svaku cenu treba izbeći bitku u vazduhu na
sopstvenoj teritoriji i učiniti maksimalan napor za prethodno slabljenje neprijateljskih
snaga prodorom na njihovu teritoriju. Treba napadati i slabiti vazduhoplovne formacije
neprijatelja što dalje od svoje teritorije, uništavati mu sisteme veza, sistem ranog
otkrivanja i javljanja, sisteme elektronskog ometanja i drugu infrastrukturu. Ovo je
univerzalna doktrina, koje se drže sve ozbiljne države i vazduhoplovstva. Iz nje proizilazi
jasan zaključak, da se ne sme upadati u tragičnu zabludu, da je vazdušni prostor i državnu
teritoriju moguće zaštititi samo sistemima PVO zemlja-vazduh, pri tome marginalizujući
značaj vazduhoplovstva, odnosno borbenih aviona.
Sava Pustinja upozorava da su,
nažalost, i kod nas osnažila takva pogrešna shvatanja na osnovu nerazumevanja i pogrešnih
zaključaka iz analize NATO-agresije iz vazdušnog prostora.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Protivoklopni "Kiklop" | Prema Homerovoj legendi, čuvenog Odiseja je na povratku kući čekao strašni
jednooki kiklop Polifem. Ovo ime inače nosi jedan od najvažnijih vojnih programa
evropske zajednice na početku novog milenijuma. Nosioci razvoja programa protivoklopnog
projektila velikog dometa "Polifem" (Polyphem) su Nemačka, Francuska i Italija preko
konzorcijuma Euromissile. Planira se, da Polifem uđe u operativnu upotrebu tokom 2005. godine.
Piše Goran Memon.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| 126. brigada VOJIN - oči našeg neba | Godine 1992. je otpočelo formiranje 126. brigade VOJIN, u čiji su sastav ušle jedinice
koje su nakon secesije povučene sa teritorija otcepljenih republika bivše SFRJ i nastavljaju
tradiciju jedinica formiranih po završetku II svetskog rata, 1., 3. i 5. puka VOJIN.
Namenski zadatak ove brigade VOJIN je otkrivanje, praćenje i identifikacija letelica u
vazdušnom prostoru naše zemlje i, naročito, na prilazima državnoj granici, te provovremeno
i pouzdano dostavljanje prikupljenih podataka svim korisnicima, a pre svega sistemu za
protivvazdu{nu odbranu (PVO). O nastanku i borbenim
iskustvima ovih "očiju našeg neba" piše
Radmila Tonković.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Američka "ptica grabljivica" | Nedavno je časopis "Popular Science" (Popjular Sajens) je objavio vrlo interesantan članak
o novom avionu, koji korporacije Northrop (Nortrop) i Grumman (Graman) razvijaju za potrebe
američkog Rratnog vazduhoplovstva. Naime, radi se o višenamenskom avionu najnovije generacije,
predviđenom za izvršenje bombarderskih misija duboko na u neprijateljskoj teritoriji, a u
isto vreme sposobnom i za izvršenje lovačko-bombarderskih misija sa veoma velikim brzinama
prodiranja. Iako je rad na ovom projektu još uvek obavijen velom tajne, novinarima je ipak
pošlo za rukom da obelodane ovu misteriju. Piše
Piše Slobodan Mitić.
|
||||
|
|
|
|
|
|
bezbednost letenja | |
|
|
|
|
|
|
| Udes iznad Zagreba | Kontrolori letenja su l0. septembra 1976. godine u zagrebačkom oblasnom centru radili
rutinski, kada je u 10:14 časova po Griniču, po vedrom nebu, došlo do sudara između
britanskog aviona tipa Trajdent, sa registracijom golf-alfa-viski-zulu-tango i aviona
Ineks Adrije DC-9, jenki-juniform-alfa-džulijet-romeo, na visini od 10.050 metara
(33.000 stopa). Oba aviona su uništena, poginulo je 176 osoba: 54 putnika i 9 članova
posade u Trajdentu i 108 putnika i 5 članova posade u DC-9. Dosije ovog tragičnog sudara
predstavlja Jovica Mrkonjić, dugogodišnji kontrolor letenja.
|
||||
|
|
|
|
|
|
biznis klasa | |
|
|
|
|
|
|
| Novi biznis-Hawker | Staro je pravilo: ako želite da napravite remek-delo, nemojte da kopirate nešto što već
postoji. Jedini pravi način da to ostvarite je, da prikupite sve svoje snage i sposobnosti
i da napravite original. Ovo je bio moto avio-kompanije Raytheon, kada je zapoćela
projektovanje biznis-aviona Hawker Horizon (Hoker Horizon). Kompanija je širom sveta
prikupila ljude, koji su radili na sličnim projektima, dovela ih u Ameriku i dala im sve
novo – dizajnerski alat, proizvodne tehnologije za kompozitnu konstrukciju, aerodinamiku
baziranu na novoj generaciji superkritičnih krila, motore i avionsku elektronsku opremu.
Piše Irena Krstić.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Veliki Evropljanin | Krajem šezdesetih godina prošlog veka tri evropske zemlje: Francuska, Nemačka i Velika
Britanija su udružile snage u projektovanju prvog evropskog putničkog aviona. Zahvaljujući
tome, u maju 1969. godine je zvanično lansiran program A300. Više od dvadeset godina kasnije,
ulazak u upotrebu novih evropskih aviona iz familije A330/340 tokom prve polovine
devedesetih označio je kraj neprikosnovenosti koju je na tržištu do tada imao Boeing B747.
Piše Vladimir Jovanović.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzlet ČSA
Zvanični prijem nacionalne Češke avio-kompanije ČSA u punopravno članstvo grupacije Sky Team 25. marta ove godine predstavlja značajan poslovni korak, kako za ČSA tako i za Češku u celini. Alijansa Sky Team predstavlja prvu globalnu asocijaciju avioprevoznika iz različitih država. (Goran Memon). |
|||||
|
|
|
|
|
|
arhiv | |
|
|
|
|
|
|
| Visok let - nizak pad | Piloti špijunskog aviona U-2 su krstarili po po čitavoj dubini i širini vazdušnog
prostora Sovjetskog Saveza. Oni su iz stratosfere, sa visine od 20.000 do 22.000 metara,
pomoću snažnih objektiva snimali tajne odbrambene i vojne objekte u Sibiru i Srednjoj Aziji,
u Centralnom delu i u Zakavkazju. Američka CIA je smatrala, da u svetu nema takvog lovca i
rakete, koji bi mogli da im se približe ili da ih unište, čak ni u SSSR-u. Međutim, vreme
je ubrzo pokazalo, da to nije tačno. Sovjeti su ipak imali rakete kojima su mogli da dohvate
američke špijune. O tome kako su Sovjeti oborili prvi američki špijunski avion U-2 piše
Slobodan Miljanović.
|
||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Đorđe Stojanović - branilac Beograda | Moj sagovornik je iz daleke Kanade doputovao u Beograd, a ja sam jedva čekala da
razrešim "istorijsku" dilemu, da li je najuspešniji branilac naše prestonice u Aprilskom
ratu pilot-lovac Đorđe Stojanović oborio 3 ili 4 nemačka aviona. Da je pitanje bilo pravo
osetila sam po tome, što je ovaj vitalni 90-godišnjak odmah vidno živnuo rekavši: "Oborio
sam tri, ne četiri aviona, ali je moja najveća vazdušna pobeda bila upravo ona kada je
Nemac bežao ne želeći da prihvati borbu, iako se to ne računa u vazdušne pobede. Znači,
definitivno tri, premda mi je okupator priznao četiri."
Razgovor vodila Radmila Tonković.
|
||||
|
|
|
 |
|
|
|
|
 |
|||
 RedakcijaAEROmagazin-a Palmira Toljatija 5/I 11075 Novi Beograd Tel./Fax: +381 (11) 600-720; 670-927 |
 |
||
Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd Design StudioS |
|||