IZVODI ČLANAKA IZ AEROMAGAZINA BROJ 48

		ratne mašine

	Irak - zatvoren dosije?		Rat u Iraku je završen. Sada valja izgraditi porušeno. Naravno, ne postavlja se pitanje cijim novcem - zna se, irackim. Kako to izgleda obnova u posleratnom periodu, osetili smo i sami na svojoj koži. Iako je na teritoriji Iraka prilicno velika beda i pustoš, medu vodecim zemljama sveta se i dalje lome koplja - jedni se zalažu za ukidanje sankcija Iraku (kako bi on svojom naftom placao "ispostavljeni" racun), dok drugi smatraju, da bi to bilo eksplicitno priznanje postojeceg stanja i opravdanje rata. Kako god bilo, za teranje principa je sada kasno, a napacenom irackom narodu je dosta i jednih i drugih dušebrižnika. Izolovani džepovi otpora još uvek postoje; nezadovoljstvo civila okupacijom raste, što se vidi po brojnim antiamerickim demonstracijama u više irackih gradova. U takvim uslovima su velike price o demokratiji besmislene, ali bi se one mogle izroditi u nove apsurde, koji se baziraju na postojecem odnosu stanovništva u Iraku. Stanje bezvlašca i anarhije pogoduje verskim fanaticima da oživljavaju svoje ideje, pa nije daleko od pameti pitanje: Da li Iraku preti opasnost, da iz jedne krajnosti ode u drugu i da umesto obecane demokratije bude uhvacen kandžama novog retrogradnog sistema, koji bi se mogao razviti pod uticajem iranskog faktora?(M.S.)

	Alpski "deltaši" - Poslednji evropski Miraži III u akciji		Dok je švajcarska flota Miraža IIIS povucena iz upotrebe krajem prošlog veka, izvidacki "deltaši" ovog tipa su još uvek u upotrebi - preko tri decenije lojalne službe. Dopisnik Aeromagazina, gospodin Koen Aerts iz Aero Topics, posetio je Flieger Staffel 10, da bi pripremio izveštaj o istorijatu i razvoju izvidanja iz vazduha u švajcarskom Ratnom vazduhoplovstvu (Schweizer Luftwaffe) i o neizvesnoj sudbini pomenutih "deltaša". Bez sumnje, lovci-"deltaši" su uvek plenili pažnju vecine ljudi, a možda i svih nas. Vratolomije i forsaž Miraža na plavom nebu nedeljnog popodneva još uvek daju ono "nešto više" svakom er-šou. Kada je špansko RV iznenada povuklo iz upotrebe svoju flotu Miraža III DE/EE usred programa modernizacije 1992. godine i susedna Francuska "penzionisala" svoje prve "deltaše" do sredine devedesetih godina, Švajcarska je ostala jedini korisnik Miraža III u Evropi. Medutim, prerano, ali neizbežno povlacenje iz upotrebe i zamena Miraža IIIS višenamenskim F/A-18C/D Hornet krajem prošlog veka su najavili kraj ere "alpskih deltaša". Zaokupljen tim mislima, veliki broj vazduhoplovnih zaljubljenika se sjatio u vazduhoplovne baze "Sion", "Buochs" i "Dübendorf", željno tražeci poslednje odsjaje švajcarskih "Magic number Three". Švajcarsko RV (Schweizer Luftwaffe) još uvek koristi pregršt Miraža IIIRS kao izvidacke platforme, i nekoliko Miraža III BS/DS dvoseda za obuku. Iako ce ovi avioni ostati u upotrebi još nekoliko godina, njihova sudbina je u rukama politicara - i zbog toga veoma neizvesna...

	X-45A: Oružje prvog dana rata		Razvoj borbene bespilotne letelice u okviru projekta UCAV predstavlja krunu intelektualnog i tehnološkog razvoja, koji je zapocet još pocetkom pedesetih godina prošlog veka programima vodenih meta. Program tehnološkog demonstratora borbene bespilotne letelice predstavlja okosnicu nekoliko važnih programa za 21. vek: potiskivanja neprijateljske protivvazdušne odbrane (Suppression of Enemy Air Defenses - SEAD) i jurišne operacije protiv komandno-komunikacijskih sistema. Takode se ocekuje, da ovaj program postane tehnološka baza za slicne programe, koji bi se aktivirali do 2010. godine. Program UCAV predstavlja revolucionarni pomak ka realizaciji robotizovanog digitalnog bojišta, koje je do juce bilo predmet razmatranja samo sineasta i pobornika naucne fantastike. Naravno, u Vašingtonu sigurno ne smatraju, da je ovo konacan razlaz sa pilotiranim borbenim letelicama, ali upravo naziv "orušje prvog dana rata" opravdava postojanje sistema UCAV u novim ratnim doktrinama SAD. Upravo pocetak sukoba, a to je pokazala i poslednja operacija americkih snaga u Iraku, predstavlja osetljivu i ujedno i najvažniju fazu sukoba. (Goran Memon)

	Mikroleteci špijuni		Mala neobicna tacka na nebu se krece u tišini. Neprimetno. Spušta se izmedu zgrada i osmatra vojnike na ulici. Odlazi do obližnje zgrade i nekoliko trenutaka kroz prozor posmatra prostoriju na trecem spratu. Zatim se hitro spušta niže, na krov kamiona koji promice ulicom. Nekoliko trenutaka osluškuje razgovor u kabini. Ceo postupak sa svog lap-top racunara posmatra komandir voda nekoliko kilometara daleko od zbivanja u gradu. Letelica je obavila misiju. Brzo se podiže uvis oznacavajuci kamion lokatorom, koji ostavlja na kabini... Ako ste i na trenutak pomislili, da citate neku naucno-fantasticnu pricu, nije tako. Ovo ce uskoro izaci van domena naucne fantastike, jer su ovakvi scenariji moguci i ostvarivi novom klasom bespilotnih letecih naprava, nazvanih mikroletelice ili na engleskom MAV (Micro Aerial Vehicle). (Dejan Vukmirovic)

biznis klasa

		osvajanje svemira

	Kosmonaut Terješkova - žena 20. veka		Prva žena-kosmonaut na svetu Valentina Vladimirovna Terješkova je boravila u našem prestonom gradu povodom dva jubileja - 40-godišnjice svog leta u kosmos i 70-godišnjice postojanja i rada Ruskog doma u Beogradu, a u funkciji rukovodioca Ruskog centra za medunarodnu naucnu i kulturnu saradnju. Terješkova je inace na svetskom nivou nosilac zvanja "Žena 20. veka", pocasni je doktor britanskog Univerziteta u Edinburgu i španskog Univerziteta u Valensiji, po njenom imenu je na Mesecu nazvan jedan krater i mala planeta u svemiru "Galeb" po njenoj pozivnoj šifri pri letu u kosmos. Terješkova je nosilac premije "Ruski nacionalni Olimp", titule Narodni heroj SSSR, ima cin general-majora avijacije, nosilac je dva Ordena Lenjina, Ordena Oktobarske revolucije, Ordena rada i Ordena III stepena za zasluge prema otadžbini; kao i mnoštva ordenja i medalja mnogobrojnih država sveta. Terješkova je veliki humanitarac i borac za ljudska prava, a vec 30 godina u funkciji predsednika Komiteta ruskih žena ucestvuje na mnogobrojnim konferencijama Ujedinjenih nacija za prava žena (Meksiko, Kopenhagen, Najrobi …). (Radmila Tonkovic)

		nebo za hrabre

	Dok Betmen odmara		Rodonacelnikom bejz džampinga (B.A.S.E. jumping) se smatra Slovak Stefan Banik, izumitelj i konstruktor padobrana, koji je još daleke 1914. godine testirao prototip padobrana skakavši sa 41. sprata jedne zgrade u Vašingtonu. Od 1914. godine Banikov pronalazak - padobran je postao standardna i obavezna oprema za americke pilote u I svetskom ratu. Nakon patentiranja, Banikov pronalazak je upotrebljen i u sportu za skakanje iz aviona, tako da B.A.S.E. nije potpuno nov sport. Ipak je tek od 1970. godine B.A.S.E. prakticno i opšteprihvacen kao sport i od tada je vrlo masovan širom sveta. Don Boyles je prvi priznati "džamper", koji je 1975. godine skocio sa mosta Royal George i to ponovio sledece 1976. godine; dok je Owen Quinn prvi skocio sa jedne od nekadašnjih kula-bliznakinja World Trade Center u Njujorku. Prvi legalni B.A.S.E. skok sa El Capitan je izveden 1978. godine, a štampa o ovim skokovima i legalizaciji B.A.S.E. džampinga prvi put piše 1981. godine.(R.T.)

silikon

		sam svoj majstor

	Galebovi i Orlovi od drveta		Maketarstvo, kao veoma lep i zanimljiv hobi, ima više svojih potkategorija. Medutim, kod nas se one iskljucivo odnose na izradu maketa, koje je u plasticnim delovima izlio neki od profesionalnih proizvodaca. Medu njima je redak broj maketa koje se odnose na tipove domacih letelica, koje su, ruku na srce, nadahnuce velikoj vecini maketara. Neki od njih su se teško mirili sa cinjenicom, da u svojoj kolekciji ne mogu da imaju domace Jastrebove, Galebove, Kraguje...tako da su i sami pocinjali da se bave izradom kalupa za makete lijuci ih pretežno od smole. Neki od njih su na tom polju postigli i zavidne rezultate, postajuci priznati i poznati u svetu, ali ne i kod kuce! Drugi su pak poceli da se bave samogradnjom, koja je rezultovala izradom umanjenih kopija domacih letelica, a njih odlikuje vrhunsko majstorstvo. Ovom prilikom je rec o jednom od takvih maketara, Nišliji - Saši Dinicu. (Đorde Miltenovic)

		arhiv

	Vazdušni rat u Avganistanu		U novijoj istoriji Avganistan je bio meta oružane intervencije dve najvece svetske sile- Sovjetskog Saveza u periodu 1980-1988.godine i SAD, cije angažovanje traje od kraja 2001.godine. Osim u nacinu uplitanja u sukob, ove dve intervencije suštinski razdvaja primenjena tehnologija, narocito vazduhoplovna, koja je i nekad i sad igrala kljucnu ulogu. I dok je americka kampanja danas izuzetno medijski propracena, o svakom detalju sa nosaca aviona, te iz raznih baza, u slucaju SSSR prica je bila umnogome drugacija. Zato i danas postoji mnoštvo oprecnih ocena o upotrebi sovjetske vojne sile, narocito avijacijskih efektiva. Ovaj clanak je pokušaj, da se bar donekle podsetimo na neke poznate detalje, vezane za borbenu primenu sovjetskih vazduhoplova, od kojih vecina i danas aktivno leti, kako u ruskom, tako i u drugim vazduhoplovstvima na prostoru nekadašnjeg SSSR. (Milan Jelic)

	Redakcija AEROmagazin-a Palmira Toljatija 5/I 11075 Novi Beograd Tel./Fax: +381 (11) 600-720; 670-927
	Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd Design TaurusTeam