Andrej Tupoljev je generalni konstruktor ne samo ruskog i sovjetskog, vec i svetskog vazduhoplovstva. Preko šezdeset godina je aktivno delovao u vazduhoplovstvu i za to vreme je preko sto aviona dobilo njegovo ime, od cega je sedamdeset i pet ušlo u serijsku proizvodnju. Tako plodonosan rad se retko može sresti u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Pri tome ne treba zaboraviti, da je Tupoljev jedno vreme projektovao avione i u zatvoru.
(B.M.)

Pocetkom juna 2006. godine u 62. godini zauvek nas je napustio profesor dr Ilija Krivošic, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Prof. dr Ilija Krivošic je roden 23.06.1944.godine u Dušanovcu. Mašinski fakultet u Beogradu je upisao 1963.godine, a diplomirao je 1967.godine. Magistarski rad je odbranio 1976., a doktorsku disertaciju "Prilog teoriji strukturalnog prigušenja pri oscilovanju aerotehnickih konstrukcija" 1983. godine. Za redovnog profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu je izabran 1991.godine, a od 2001. do 2005. godine prof. Krivošic je bio šef Katedre za vazduhoplovstvo.
Pored nastave na fakultetu, prof. Krivošic je aktivno ucestvovao u velikom broju vazduhoplovnih projekata, od kojih je najveci broj realizovan za potrebe Ratnog vazduhoplovstva i institucija koje su sa RV bile povezane. Ucestvovao je u projektovanju, proracunu i ispitivanju aviona Utva-75, koji je kasnije proizveden u preko 150 komada. Ucesnik je projekta poljoprivrednog aviona "Moma 86", kao i projekta prvog jugoslovenskog višenamenskog helikoptera VNH 90. Bio je i clan tima, koji je radio na projektu prvog domaceg nadzvucnog aviona (NA). Objavio je preko 100 naucnih radova.
Prof. Krivošic je aktivno ucestvovao u privrednom životu naše zemlje - bio je clan Privrednog saveta Privredne komore Beograda, urednik casopisa “Tehnika”, potpredsednik Udruženja vazduhoplovne industrije Srbije. Poslednjih godina bio je ekspert Savezne vlade za dinamiku konstrukcija i teoriju kretanja vozila. U dva mandata je bio clan Saveta Ministarstva za saobracaj i telekomunikacije vlade Republike Srbije.
Biografski i bibliografski podaci ne bi bili dovoljni da bi se prikazao naucni, strucni i pedagoški rad prof. dr Ilije Krivošica. Njegovi studenti, saradnici i kolege ce ga pamtiti kao odlicnog eksperimentatora, vrhunskog predavaca i izuzetnog inženjera, koji je uspešno rešavao probleme iz oblasti vazduhoplovstva. Marljivost, analiticnost i skromnost bile su osobine koje je negovao kod sebe i cenio i kod drugih.
Na Mašinskom fakultetu prof. dr Ilija Krivošic je ostavio neizbrisiv trag kao covek koji je uvek imao svoje mišljenje, ali je poštovao i tude; kompromisan i tolerantan, iskricav i duhovit. Izuzetno je poštovao ljude oko sebe i njihov rad.
Prerana smrt prof. dr Ilije Krivošica predstavlja veliki gubitak za srpsko vazduhoplovstvo, za njegovu porodicu, za saradnike i prijatelje. Vreme pred nama ce taj gubitak ciniti sve vecim.
(Prof dr Dobrila Škataric i mr Aleksandar Grbović)

U Beogradu je u 77. godini preminuo Petar Bosnic, novinar, publicista i istoricar, koji je, iako mikrobiolog po užoj struci, prakticno ceo svoj život posvetio traganju za istorijskim cinjenicama i istinom u vazduhoplovstvu spasavajuci od zaborava ljude i dogadaje, skidajuci veo mistike i istorijske prašine i rehabilitujuci one licnosti iz naše vazduhoplovne istorije kojima je nanesena bilo kakva nepravda. Dosledan, strpljiv i pedantan – pravi intelektualac i gospodin Bosnic je vredno beležio, istraživao i dokazivao istorijske istine pretocivši ih u nekolike knjižice o 27. martu i 6. aprilu 1941. godine i o vazduhoplovcima tog sudbonosnog doba za naš narod tragajuci po dokumentima, originalnim projektima, crtežima i konstrukcijama letelica, istorijskim faktima i fotografijama mesta stradanja vazduhoplovaca u strašnom II svetskom ratu, te objavljujuci sve to u mnogim casopisima, novinama i knjigama, a naš casopis je odlaskom Petra Bosnica izgubio vrednog i dragocenog saradnika. Zaslužan je za rad Aerokluba “Naša krila” i Aeroserkla kojem je predsedavao, za formiranje i rad Istorijske sekcije pri Udruženju za negovanje vazduhoplovnih tradicija, za dodelu odlikovanja vazduhoplovcima Aprilskog rata posle 60 godina, jednom recju zaslužan je što je poštujuci vazduhoplovne tradicije i cast i ugled vazduhoplovstva vredno pregalacki radio na elitizmu ove casne, teške i odgovorne profesije. Time je ispunio i nastavio rad svog oca Boška Bosnica – predsednika Oblasnog odbora Kraljevskog aerokluba u Bihacu, a nas kao naslednike obavezao da istrajemo i nastavimo njegovo delo zarad svetle buducnosti našeg vazduhoplovstva. Petra Bosnica je smrt prekinula u njegovom životnom projektu – finaliziranju rada na knjizi o lovcu IK-3 (Z) vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, što predstavlja veliku štetu za našu istoriju vazduhoplovstva. Neka mu je vecna slava i hvala!
(R.T.)