AEROmagazin sadrzaj ovog broja clanak
 
ikarus
strana 1
1
Od osnivanja do Drugog svetskog rata.
ova strana
2
Posleratni razvoj.
 

Posleratni razvoj

 N 
a osnovu solidne tradicije i izražene potrebe samostalnog razvoja 23. februara 1946. godine u Jugoslaviji je raspisan javni konkurs za izradu idejnih projekata lakog sportsko-turističkog aviona, školskog dvoseda za početnu obuku pilota, trenažnog dvoseda i dvomotornog trenažnog dvoseda sa varijantom za laki transport. Na osnovu načelnih projekata, koje je usvojio Vazduhoplovno-tehnički institut u fabrikama "Ikarus" i "Utva", formirano je sedam konstruktorskih grupa. Te grupe su počele rad na projektnoj dokumentaciji i završile je u rekordnom roku.

Posle oslobođenja je izvršena obnova fabrike, a pripojen joj je i deo opreme i mašina iz fabrika "Rogožarski" i "Zmaj". Van konkursa, na osnovu odluke Komande vazduhoplovstva, početkom 1946. godine u "Ikarusu" je počela izrada prototipa školskog aviona Aero-2b, na osnovu predratne dokumentacije koju su sačuvali inženjeri Cijan i Petković. Prototip ovog aviona je poleteo 22. oktobra 1946. godine kao prvi avion proizveden u vazduhoplovnoj industriji nove Jugoslavije. Aero-2 je odmah uveden u serijsku proizvodnju, a do 1950. godine je izrađeno 260 ovih aviona, u različitim verzijama. Do kraja pedesetih godina Aero-2 je bio glavni avion za školovanje pilota.

Od prototipova odabranih po konkursu u "Ikarusu" 1947. godine su izrađeni avioni Prvi maj, Trojka i 211. Za serijsku proizvodnju je odabrana samo Trojka konstruktora Cijana i Petkovića. Prototip trenažnog aviona 213 je poleteo 1948. godine, ali je serijska proizvodnja obavljena u "Utvi". Konstruktorska grupa Dragutina Bešlina je projektovala avion 232 - Pionir sa pilotom u ležećem stavu, i to na osnovu predratne ideje. Prototip ovog aviona je izrađen u "Ikarusu" 1947. godine. Zatim je razvijen dvomotorni avion - 451 potpuno metalne konstrukcije. Posle toga je Bešlinova grupa prešla na konstrukcije mlaznih aviona. Prototip prvog domaćeg mlaznog aviona 451 M je poleteo 1952. godine, a dostizao je brzinu 470 km/h. Sledeći avion S-451 M - Zolja je 1960. godine postavio svetski rekord u brzini za kategoriju ultralakih aviona - 500,2 km/h. Avion 452 M, moderne aerodinamičke koncepcije sa zakošenim krilima, izrađen je 1953. godine. Trebalo je da leti brzinom od 560 km/h. Početkom 1954. godine je projektovan avion 451-MM, koji je realizovan u tri varijante: J-451 MM - Stršljen završen 1956. godine; školski dvosed S-451 MM - Matica poleteo 1957. godine, a tokom 1958. godine je završena varijanta lakog jurišnika sa dva motora T-451 MM Stršljen II. Bešlinova grupa je 1954. godine razvijala i laki presretač B-12, ali je taj projekat prekinut 1958. godine. Celokupna serija eksperimentalnih mlaznih aviona, na kojima je radila konstruktorska grupa Dragutina Bešlina, pružila je dragocena iskustva koja su primenjena u konstrukciji prvog domaćeg serijskog mlaznog aviona - Galeb.

Najveći uspeh je fabrika "Ikarus" imala u proizvodnji domaćih lovaca S-49. U vreme najveće krize i blokade, krajem četrdesetih godina, konstruktori Sivčev, Zrnić i Popović su na osnovu sačuvane projektne dokumentacije predratnog lovca IK-3 za samo 11 meseci konstruisali prototip novog lovca, koji je poleteo 1949. godine. Početkom 1950. godine domaći lovci S-49A su svečano predati 204. lovačkom puku na aerodromu "Batajnica". Nakon izvršenih poboljšanja, 1952. godine je proizvedena serija domaćih lovaca metalne konstrukcije - S-49C.

Od 1953. godine se postepeno gase programi proizvodnje vazduhoplova. Taj proces je završen oko šezdesetih godina. Ikarus je promenio proizvodnju, i danas kao firma "Ikarbus" proizvodi autobuse. Tako je prestala da postoji još jedna velika fabrika aviona u Srbiji. Avioni i jedrilice, proizvedeni u periodu od 1945. godine do gašenja proizvodnje vazduhoplova, dati su u tabeli 2.

 
Naziv aviona Namena Broj Godina Konstrukcija
Aero-2/B/C/D za osnovnu obuku 232 -40B,192D 1948. Boris Cijan, Đorđe Petković
Aero-2H školski hidroavion 4 1948. Cija,. Petković i Miloš Ilić - konstruisao plovke
211 za osnovnu obuku 1 1948. Slobodan Zrnić, Svetozar Popović
231 za osnovnu obuku 1 1948. -
920 desantna jedrilica 1 1951. Ivo Šoštarić
Meteor jedrilica 2   Obad
Košava jedrilica 2   Kisovac, Karapandžić, Ilić
213 prelazni, za obuku pilota-lovaca 1 1948. Ivan Šoštarić, Stevo Čurić, Stanko Marjanović i Mirko Dabinović
522 prelazni 2 1954. -
214 prelazno-školski bombarder 1 + 21 1949. Sima Milutinović, na čelu konstruktorske grupe
Prvi maj sportsko-turistički 1 1948. Branko Borojević , Slobodan Zotović
215 prelazno-školski izviđač 1 1949. Dušan Stankov
Trojka turističko-školski 1 1948. Boris Cijan , Đorđe Petković
S-49A lovac - jednosed 1 + 45 1949. Kosta Sivčev, Slobodan Zrnić, Svetozar Popović
232 - Pionir eksperimentalni 2 1948. Bešlin na čelu konstruktorske grupe
S-49C lovac - jednosed, lovac-bombarder 1 + 130 1952. Kosta Sivčev, Slobodan Zrnić, Svetozar Popović
Kurir avion za vezu 1 + 145 1954. Boris Cijan na čelu konstruktorske grupe
Kurir - H hidro-avion za vezu 1 1955. -
522 avion za borbenu obuku 2 1952. Ivo Šoštarić
451 ekspirementalni laki jurišnik sa pilotom u ležećem stavu 2 1952. Dragutin Bešlin na čelu konstruktorske grupe
451M eksperimentalni laki jurišnik 1 1952. Dragutin Bešlin
452 M eksperimentalni laki jurišnik 1 1953. Dragutin Bešlin
S-451 M - Zolja eksperimentalni laki jurišnik 1 1954. Dragutin Bešlin
J-451 MM - Stršljen I eksperimentalni laki jurišnik 2 1956. Dragutin Bešlin
S-451 MM -Matica prelazno-školski jurišnik 1 1957. Dragutin Bešlin
T-451 MM - Stršljen II laki jurišnik 1 1958 Dragutin Bešlin
452 - 2 laki presretač 1   Dragutin Bešlin
452 - 3 laki presretač sa tri motora 1 nije realizovan Konstruktorska grupa Dragutina Bešlina
Ukupno do 1960. godine 610    
(Prema podacima MJV, proizvedeno je 276 Aero-2 i 113 S-49C.)
 

  vrh strane strana  (1)  (2)
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- mig-29 smt --- ikarus
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS