AEROmagazin sadrzaj ovog broja clanak
 
su-30mk
ova strana
1
Pogled unazad
nakon udesa
strana 2
2
Koncepcija
i realizacija
strana 3
3
Supermanevribilnost
i naoružanje
strana 4
4
3 projekcije
tt karakteristike
 
su-27 su-27 Su-27:
idealna platforma za razvoj čitave familije novih Suhoja



Ruski
kec
iz
rukava
 
Piše:
Goran Memon, dipl.ing.
   
Prvi prototip višenamenskog aviona Su-30MK, moćan u plavo obojen avion s oznakom 01, prvog dana vazduhoplovnog sajma u Buržeu, 12. juna je završio u plamenu. Ovo je bio pravi šok za sve prisutne na stajanci.
   
Niko nije mogao ni da sanja, da će perjanica ruske vazduhoplovne industrije, po mnogima trenutno jedan od najboljih borbenih aviona na svetskom nebu, nesrećno završiti već na prvom međunarodnom demonstracionom letu. Veća tragedija je izbegnuta zahvaljujući izuzetnim izbacivim sedištima tipa K--36D3,5 (firme "Zvezda"), koja su bezbedno prizemljila dva katapultirana pilota van zone pada aviona. Prema rečima zvaničnih ruskih predstavnika, ovaj incident nema nikakvog uticaja na zaključeni posao, kao ni na dalje planove po pitanju nastavka poslovne saradnje s Indijom.

Za Rusiju je izvoz naoružanja i vojne opreme veoma važan izvor prihoda, pogotovo ako se uzme u obzir, da u poslednje tri godine opada udeo Rusije na svetskom tržištu. Rusija je u 1996. godini sklopila ugovore za 5,3 milijarde dolara, dok je vrednost ugovora u 1997. godini opala na 3,3 milijarde dolara, da bi u 1998. godini sklopljeni poslovi iznosili samo 1,7 milijardi dolara. Poređenja radi, Amerikanci su u 1998. godini ugovorili poslova za 7,1 milijardu dolara, što čini 31% od ukupne svetske prodaje oružja za tu godinu.

Predstavnik "Rosvooruženija", gospodin Rapota, takođe je naglasio, da oko 80 procenata ukupnog izvoznog posla koji ostvaruje "Rosvooruženije" pripada prodaji borbenih aviona i vazduhoplovnih sistema. Time je naglasio, koliki je značaj vazduhoplova koncerna "Suhoj" na tržištu oružja. Prema njegovim rečima, udes aviona Su-30MK ni u čemu nije umanjio njegovu vrednost, kao ni vrednost druga dva borbena aviona koji se nalaze u ponudi na tržištu (modernizovanog MiG-21BIS i izvozne varijante aviona MiG--29UBT).

Nastanak Su-30MK

Glavni zadatak u ruskom ratnom vazduhoplovstvu na kraju ovog veka je generalno smanjenje broja aviona i istovremena modernizacija sistema i sredstava naoružanja u celini. Infrastruktura sistema za rano upozorenje, razvijena još u bivšem SSSR-u, u međuvremenu je zastarela. Takođe, nastankom novih država na teritoriji nekada celovite države nastao je i problem sinhronizacije tako složenog sistema. Iz tog razloga Rusija insistira na razvoju autonomnih letećih komandnih centara i na sistemima za rano upozorenje, integrisanim na letelicama. Njihov glavni zadatak je pokrivanje svojevrsnih "rupa" u radarskom praćenju situacije sa zemlje. To su razlozi, zbog kojih su nastali i specifični tehnički zahtevi za borbene avione narednih generacija, koji treba da obezbede adekvatnu zaštitu ruskog vazdušnog prostora. Kao glavni tehnički zahtevi su postavljeni:

  • postizanje velikog doleta i trajanja leta, koji manjem broju lovačkih aparata treba da obezbedi mogućnost funkcije zaštite vazdušnog prostora Rusije;
  • mogućnost pojedinačnog dejstva i dejstva u grupi;
  • stalna prisutnost u graničnom području u okviru sistema za osmatranje vazdušnog prostora;
  • velika mogućnost nošenja različitih vrsta oružja za dejstva na malim, srednjim i velikim daljinama.
Svi ovi zahtevi su ispoštovani tokom projektovanja aviona Su-30. Njegova glavna namena je presretanje borbenih letelica protivnika na velikim daljinama, pre nego što su u poziciji da lansiraju krstareće rakete; ali i uništavanje krstarećih raketa u svim fazama leta, kao i drugih ciljeva u vazduhu u svim vremenskim uslovima. Takođe je postignuta visoka pouzdanost sistema u celini u uslovima elektronskog rata.

Osnovna platforma aviona Su-27 je iskorištena za razvoj školsko-borbene verzije aviona Su-27UB(NATO-oznaka "Flanker-C"). Ovaj tip aviona je postigao i nekoliko rekorda, tako da je 1987. godine sa četiri punjenja gorivom u letu preleteo 13.440 km na relaciji Moskva-Komsomolsk na Amuru-Moskva u vremenu od 15 časova i 42 minuta. Kasnije su iz varijante Su-27UB razvijeni derivativi kakav je presretač Su-30. U jesen 1988. godine je vlada Rusije donela odluku, da se ime aviona Su-27UB zameni oznakom Su-30, što je i zvanična oznaka za serijski avion. Prvi let serijskog aviona Su-30 je izveden 14. aprila 1992. godine sa probnim pilotima G.Bulanovom i V.Maksimenkovom.

Verzija Su-30 je razvijena na osnovu Su--27UB, ali poseduje izvlačivi priključak za punjenje gorivom u letu, dvostruki nosni točak i zahvaljujući boljoj avionici može da predvodi taktičku formaciju borbenih aviona Su-27. U ovoj konfiguraciji Su-30 može da bude naoružan samo raketama vazduh-vazduh, odnosno može da izvršava samo zadatake lovca-presretača. Avion Su-30K ne poseduje prednje upravljačke površine, tipa "prednji horizontalni rep", kao ni sistem za upravljanje vektorom potiska sa fleksibilnim mlaznicima. Verzija Su-30K predstavlja izvoznu varijantu presretača Su-30, kojima su inače opremljene jedinice za vazdušnu odbranu Rusije. Varijante Su-30M, Su-30MK i Su-30MKI predstavljaju dalje usavršavanje višenamenskog borbenog aviona za ruske potrebe i za izvoz.




  vrh strane strana  (1)  (2)  (3)  (4)
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- su-30mk --- orkan
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS