AEROmagazin sadrzaj ovog broja clanak
 
orkan
strana 1
1
Nastanak ideje
i konstrukcija aviona
ova strana
2
Nevolje su započele
sa motorima...
strana 3
3
3 projekcije
tt karakteristike
 
Orkan u fabričkom krugu "Ikarusa"

Uređaji i opema

Prema zahtevu Štaba vazduhoplovstva Vojske, naznačenim u "Tehničkim uslovima" za prijem aviona "Orkan", avion je trebalo da bude snabdeven najmodernijom opremom i uređajima za dnevno i noćno letenje. Instrumente su izradile domaće firme - "Mikron" iz Beograda i "Teleoptik" iz Zemuna. Na zahtev konstruktora, na svim glavnim instrumentima su ugrađeni zvučni i svetlosni sistemi za upozorenje pilota pri minimalnim i maksimalnim parametrima. Ovim originalnim domaćim sistemom, jedinstvenim u svetu, pilot je u znatnoj meri bio oslobođen stalnog osmatranja instrumenata, što je veoma značajno, naročito u borbi. "Teleoptik" je za ugradnju u Orkan "Ikarusu" isporučio i novi pokazivač položaja stajnog trapa, repnog točka i flapsova, originalne konsrukcije. Ovaj električno-hidraulički uređaj je mogao da prati i registruje i međupoložaje elemenata stajnog trapa i flapsova, za razliku od pokazivača "Simens" i "Dauti".

Kompletnu hidrauličku instalaciju je isporučila francuska firma "Mesije", koja je i projektovala i izradila i stajni trap, prema specifikacijama konstruktora Orkana. Hidraulički sistem je pokretao stajni trap, repni točak, škrge za hlađenje motora, flapsove, vrata na otvoru za avio-bombe i poklopac kabine izviđača-strelca. Od ostale opreme "Orkan" je posedovao: instalaciju za kiseonik "Teleoptik M-38" sa dva inhalatora za letove na velikim visinama, aviofon za vezu između članova posade, kao i instalaciju za ugradnju automatske foto-kamere i radio-stanice. Montaža leđnog topa na lafetu je zamenjena turelom domaće konstrukcije (Teleoptik) tipa "Stanisavljević-Petrović" sa hidrauličkim pogonom i električnim okidanjem (sistem "Milošević").

Orkan sa novim motorima

Složenost konstrukcije novog aviona je uslovila zakašnjenje u izradi radioničkih crteža, a samim tim i izradu metalne konstrukcije zmaja. Rok isporuke nije mogao biti ispoštovan, ali su ipak postojali realni izgledi da Orkan poleti krajem 1939. godine. Međutim, dolazeći rat je pomrsio ove planove. Ranije naručeni motori nisu isporučeni "Ikarusu", zato što je Francuska početkom rata zabranila izvoz vazduhoplovnog materijala. "Ikarus" je krajem novembra 1939. godine, uz saglasnost konstruktora i nadzornog organa Štaba vazduhoplovstva u fabrici, predložio, da se umesto predviđenih francuskih, na Orkan ugrade jači italijanski motori FIAT A-74RC 38 od 626/664 kW. Ovo je povećalo cenu prototipa za više od 216.000 dinara, što je prema slovu ugovora padalo na teret fabrike.

Neplanirana izmena motora je zahtevala čitav niz konstrukcijskih izmena, pre svega motorskih gondola, a zatim zbog povećane mase aviona i promenu konstrukcije i razmeštaja raznih uređaja, radi postizanja određene centraže. Novim "Tehničkim uslovima" su izmenjene neke tehničke specifikacije, redukovano naoružanje (dva topa umesto tri) i povećane performanse aviona.

Prvi letovi

Orkan je završen početkom aprila 1940. godine i prvi probni letovi su planirani istog meseca. Međutim, potrebe za naknadnim doterivanjem nekih elemenata i agregata su uslovile, da avion bude spreman za let tek polovinom juna iste godine.

Prvi probni let je izvršen na aerodromu "Beograd", 24. juna 1940. godine. Probni pilot za komandama Orkana je bio kapetan prve klase Dušan Milivojević. On je odabran zbog iskustva u letenju na dvomotornim mašinama (pre toga je primao bombardere Dornije Do-17). Posle poletanja i kraćeg leta (14 minuta) pilot je "pošao" na sletanje, ali u završnoj fazi avion gubi brzinu, propada i sa visine od 5 - 6 m udara o tle. Tom prilikom je polomljen stajni trap, iskrivljene su elise, ulubljene motorske gondole i oštećena struktura donjeg dela trupa. Komisija, koja je utvrđivala uzroke udesa, izrazila je sumnju u letne osobine Orkana u prevučenom letu i zahtevala, da se, pre izdavanja dozvole za popravku, ponovno ispita maketa aviona u aerodinamičkom tunelu Laboratorije "Ajfel" u Parizu. Provera je potvrdila ranije rezultate, pa je "Ikarus" preuzeo avion na popravku.

Zbog poteškoća oko nabavke novog stajnog trapa u već okupiranoj Francuskoj (za šta je bila potrebna dozvola nemačkih okupatorskih vlasti) i nabavke novih elisa u Italiji, opravka Orkana se otegla sve do druge polovine marta 1941. godine. Za novog probnog pilota je određen probni pilot "Ikarusa" kapetan Vasilije-Vasa Stojanović, koji je do tada uspešno ispitivao mnoge prototipove jednomotornih i dvomotornih aviona. Rok za isporuku Orkana je produžen do 24. marta 1941. godine. Avion je na vreme bio dovršen i prevezen na aerodrom u cilju predajnih i prijemnih letova. Sa opravljenim avionom Orkan Vasa Stojanović probni pilot "Ikarusa" je počeo ponovna ispitivanja u letu. Prvi let je izvršen 19. marta a poslednji 5. aprila 1941. godine, svega četiri leta sa zadovoljavajućim rezultatima, a pod nadzorom komisije Vazduhoplovne opitne grupe. Prema Stojanovićevoj evidenciji, u navedenom periodu on je izvršio ukupno 13 letova (izvor: Č. Janić). Prema njegovom sećanju, vidljivost iz pilotske kabine je bila sasvim dobra i nije ometala utvrđivanje položaja aviona u prostoru, kako je to ranije tvrdio kapetan Milivojević. Konstruktori su, ipak, za svaki slučaj, na instrumentsku tablu montirali libelu za pokazivanje položaja aviona po uzdužnoj osi.

Već su prvi probni letovi pokazali, da je avion vrlo pokretljiv i da je dobar "planer". Pri gubitku brzine ponirao je na nos, bez tendencije svaljivanja na krilo. Lakše i brže je ulazio u desni zaokret, zbog okretanja elisa u tu stranu. Sa dve trećine gasa je postignuta brzina od 400 km/h, što je nagoveštvalo, da bi Orkan pri punom gasu sa lakoćom mogao da dostigne planiranu brzinu od 545 km/h.




  vrh strane strana  (1)  (2)  (3)
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- su-30mk --- orkan
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS